Prosvetni glasnik

162

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕГНОГ САВЕТА

кону, да два разна теда, која су једнако тешка у Београду те по том и једнаке масе имају, неће имати једнаке масе, ако једно остане у Београду, а друго се пренесе у Петроград, јер у том случају она не би биланаједном истом месту. Међу тпм маса се тела не мења и ако оно мења место. Она два тела и кад буду растављена, дакде на разним местима, имаће једнаке масе. На стр. 41. под II и III говори се о томе, какво ће резудтирајуће кретање бити, кадјеједна тачка једповремено изложена двема кретањима, којих правци чине угао «. И у тачки II казује се, да ће резултирајуће кретање биги праводинијско и једнако, ако су оба кретања са сталном брзином, а у тачки III, да ће резултирајуће кретање бити криволпнијско, ако је једно од она два кретања једнако а друго једнако убрзано. Ово овде није за ученике довољно очнгледно конструкцијом изведено, а нпје ни потпуно, јер се може мислити, да ће резултирајуће кретање бити праводинијско само онда, ако су оба она праволинијска кретања са стадном брзином. Међу тим и кад она нису са сталном брзином, него су на пр. једнако убрзана, биће резудтирајуће крзтање опет праводинпјско. Исто тако резудтирајуће кретање неће бити и криволинијско само онда, ако је, од два кретања под угдом, једно једнако кретање, а друго једнако убрзано. С тога је о томе ваљало поставити општија правида. На стр. 41. у §. 34. стоји: „Растављање кретања врши се на сдпчан начин, који је показан и за састављање кретања." „За ово имамо пример у падању теда по стрмој равнини." Дакле, у падању тела по стрмој равнини имамо пример, да се растављање кретања врши на сдпчан начин, којп је показан за састављање кретања. Овако говорити ученицима значило би трошитп време у залуд. Не само падање теда по стрмој равнини, него и пењање по истој, може сдужити као пример за разлагање кретања, а никако се стрмом равнином не иоказује то, да се разлагање кретања врши на сдичан начин, као и сдагање кретања, јер се то и не врши на сдичан начин, као год што се и синтеза и анадпза у хемији не врше на сличан начин. Г. писац ваљда је хтео казати, као год што се два кретања сдажу у једно, тако се може и обрнуто једно кретање разложити у два, па у место тако да каже, он је извео, да се то врши на сдичан начин. Зар се на сдичан начин врши конструкцијапараледограма, кад су дате две стране, које заклапају известан угао, и кад је дата само дијагонала? На стр. 43. у §, 36. иде се на то, да се покаже закон: да су статички моменти иди моменти кретања за исту тачку у резудтанти увек једнаки. Па да би се то извело, овако се прича: „Прет-

поставимо да је параледограм Р68Н из танке дашчице, да је обешен вертикадно у тачки Н, око које се може обртати. Дашчица ће се обртати на десно иди на дево, како кад делује или само сида 0 иди само сида Р. Дашчица остаје у миру, ако обе сиде у исто време делују; онда резултанта продази кроз тачку Н, где се и потире. У том случају нема обртања." Није истина, да ће се дашчица обртати само онда, ако засебно делује само сила 0 иди сида Р, а чим обе сиде у исто време делују, да ће остати у миру. Она ће се обртати и у овом посдедњем случају, ако резултанта двеју сида не продази кроз тачку утврђења (обргања), а то се може дако догодити. Чудно је да г. Зделар мисди, да ће увек дашчице остати у миру, кад обе сиде дедују, јер се не може претпоставити да не зна, да резултанта на пр. двеју сила неће увек продазити кроз тачку утврђења. Чинећи овакву погрешку није чудо, што је показујући само, шта су то статичкп моменти сида Р п 0 за тачку утврђења Н, исписао без икаквог објашњења овај закон: „За тачку у резултанти увек су моментн обеју компонената једнакп." За исту тачку у резултанти заиста су увек статички моменти сида једнакн, ади они нису увек једнаки за тачку утврђења, и онда извођење закона, да су статички моменти сида за исту тачку резултанте увек једнаки, из једног специјалног случаја, нз случаја равнотеже или једнакости статпчкпх момената сида за тачку утврђења, није згодно. Није згодно с тога, што ће ученици врло лако сазнати, а нарочито при предавању о озибу, да статички моменти сида за тачку утврђења нису увек једнаки, па ће онда мисдпти, да и једнакост статичких момената сида за исту тачку резудтанте, што су пре као закон упамтили, не вреди. Настаће, дакде, код ученика једна ведика пометња. На стр. 45. у §. 38. за озиб овако стоји: „Чврста мотка, која се обрће око једне осовине, зове се озиб." Из овога изашдо би то, кад се мотка не обрће око своје осовине иди око свог осдонца, кад је она у равнотежи, да онда није ознб. Требадо је рећи, мотка, која се може обртати и т. д. На стр. 47. у §. 39. говори се о теразијама. Нетачно је, што се каже, да се на тасове стављају предмети, јер се предмет ставља у један тас, а у други, тегови. Но ово што додаза, замашнија је нетачност. У истом ставу стоји: „Кадјеђерам у равнотежи, он има хоризонтадан положај." То не стоји. Ђерам може битн у равнотежи, и да нема хоризонталан положај. Друга је ствар, што у том случају тегови у једном тасу не одређују тежину предмета у другом тасу. Не сме се, дакде,