Prosvetni glasnik

176

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИСИ

инстинктивва потреба организма. Природа се сваком без разлике, ко год радн против ње, ужасно свети. С тога би требало да свака школа има свога школованог учитеља гимнастике, своју вежбаониду п своја нгралишта. А шта да кажем о школским зградама, о вентилацији и грејању њихову, о конструкдији кдупа, о прозорима, о ведичини нојединих разреда п т. д.? На страни се данас води рачун и о најмањим ситницама шкодске хигнјене, о том на пр., где ће један а где други термометар у појединим разредмма бити обешен, колико квадратних метара мора у сваком шкодском иградишту бити, на да се деца нзмеђу часова могу добро протрчати и т. д. — а како је код нас у том ногдеду? Шкодске зграде и не диче на шкоду. Кад сваки округ тражи од државе да се у сваком окружном месту подигне ио једна гимназија, онда је право да тај округ направи о свом трошку зграду шкодску, удешену према захтевима садашње науке. Крајње је време да н та „споредна" питања једном и у нас иостану гдавна. Бдагодарим г. Министру и овом прилпком на особитом поверењу којим ме је одликовао. 12. августа 1894. год. Београд. Господину Министру попизан, Д-р Б. ГавриловиЋ с. р. профвсор Вел. Шводе.

ПРОФЕСОРСКИ ИСПИТИ У току 1894. год, полагали оу профосорски испит ови приправници: 1. Никола Јакшевац, предавач врањске гимназије, 8. —9., 25.—26. априла, нз сриског језика са старословенским и литературом, историје сриске са земљоиисом и немачког језика, а пред комисијом, у којој субпли: Љуб. Ковачевић, као председник; Љуб. Стојановић, Љуб. Јовановић, X. Л.илер, д-р Ђорђе Ђорђевић, као чланови. ДомаЛа тема: Исказлвање додатака ирироку за време, начин и узрок падежима без иредлога и с предлогом у српском језику. Добио је већином гласова оцену: одличан. 2. Павле Ј. Иајзнер, сврш. философ , 22., 25., 28.—29. апр., из исихологије с логиком, иедагогије с методиком,, сриског са старословенским језиком и литературом и немачког језика. У комиснји су били: д-р Војислав Бакић, као председник; д-р Љуб. Недић, Мих. Шљивић, Жив. Поповић и Ст. Предић, као чданови. ДомаКа тема : Да се разјасне методе за учење језнка и да се покаже, које су методе најзгодније за учење матерњег језнка и туђих је-

зика у нашим средњим школама. Оцењен је једногласно са: добар. 3. Круна АЂимовићка, предавач Впше Женске Школе у Београду, 5.-6., 8.-9. апр., из руског језика с литературом, историје оиште и литературе и француског језика. У комиспјп су билп: Мплош Зечевић, као председник; Дим. Јогановић, Свет. Никетпћ, Момчпдо Иванпћ и Павде Поиовпћ, као чдановп. ДомаЛа тема: Михаидг ВасилћвнчЂ Д омоиосовђ . Добила је, већином гласова, оцену: одличан. 4. Никола Раки^, предавач параћинске ниже гимназије, 25.-26., 28.—29. апр., пз геологије с антроиологијом и минералогије, хемије и хемијске технологије и француског језика. У комиспји су биди: Јов. Жујовпћ, као председник; Сава Урошевпћ, Лука Лазаревић, Бранко Ановпћ п Алекса Станојевић, као члановп. ДомаЛа тема: 0 иостанку мпнерада у природи и њиховој вештачкој репродукццји. Оцењен једногдаено са: одличан. 5. Велимир ВукиЂевиЋ, иредавач шабачке гимназије, 26,, 28.—30. апр., из зоологије с антроиологијом, с обзиром на дијететику, ботанике с анатомијом и физиологијом и француског језика. У комисији су билп: д-р Мид. Јовановић-Батут, као председник; Ст. Јакшић, Бож. Прокић, Жив. Јанићијевић и Дим. Милојевпћ, као чланови- ДомаКа тема: Структура, пдођење и развпће гимносперама, њихово место у систематској ботаницп. Оцењен једногдасно са добар. 6. Живојин ЂурђевиЋ, предавач крушевачке гпмназије, 21,—22., 25 и 27. апр., из латинског језика с литературом, иеторије оиште с литературом и француског језика. У компсији су биди: д-р Јов. Туроман, као председник; Лука Зима, Б. Прокић, Момчидо Иванпћ и Павле Поповпћ. ДомаКа тема: 0 конјунктив. релативннм реченпцама, којесеналазе у првих десет биограФИЈа К. Непота и уједно превод реченица. По једногласној оддуци комисије добио је оцену: добар. 7. Јеленко Михаиловић, предавач нишке гимназије, 26., 28. и 30 апр., из физике и механике с космографијом и немачког језика. У комисији су били: Мил. Недељковић, као председнпк; Мијалко Ћирић, Момчпло Иваннћ, Ст. Јакшић, Хенр. Љиер, као члановн. ДомаИа тема: Методе за одређивање Физпчке прпроде небесних тела. Оцењен, већином гдасова, са одличан. 8. Павле ЉотиЋ, предавач десковачке пиже гимназије, 5., 9. и 13. апр., из исихологије с логиком, иедагогије с методиком и немачког језика с литературом. У комисији су били: д-р Војислав Бакић, као председник; д-р Љуб. Недић, Жив,