Prosvetni glasnik

140

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТВОГ САВЕТА

1. Све наше народне црквене мелодије ваља ставити у нотеи то најире за један глас. Израда овога посла да се ловери ужој комисији , у коју би ушао једап стручњак (музичар) православне вере и коме је иознато наше појање; даље, један свештеник — зналац црквенпх мелодија н иравида — и један поуздани зналац црквено-словенскога језика. 2. Да се у Богословији, учнтељским п осталим школама — колпко је којој иотребно — предаје појање по нотама. А да би било спремних људи, којп би иојање предавали ио школама п стручно га неговали по црквама и варошким и сеоекпм, нужно је и најважније је: 3. Да се оснује школа за српску црквену музику. Ова би гикола давала свакој цукви бар ио једнога стручнога певца (каитора), који би сан појао, а ц старао би се да децу плп хор обучп лепоме и правплноме појању. Онда би црквено појање бпло напредппје и лепше. Служба Богу бпла бп идеалннја и јаче би утпцала на онштину. Свештенпк би вршио свети позив у олтару, а стручни певац оа дечицом или хором помагао би свештенику, певајући песме Богу и светитељпма. Не би било, као до сада, случајева, да се општина у црквп смеје свештениковом и учптељевом крештању или пезнању појања. Не би било онога гуркања н одзивкпвањч нзмеђу олтара и певнице — између свештенпка п учитеља. Не би било уоиште ничега што бп рупшло оно ндеално расположење, које ваља пмати кад се дође у цркву. — Тада би храмови свети билп пунији, а општина смернпја и побожннја. Даље, ова би школа давала и учитеље певања средњим заводпма. А колика је нотреба у нас за ове, то добро знају сви досадањи старатељи о нашој просвети. Даље, корист од ове школе била би још и та, што бп свако село, које нма свога кантора, могло иматп н своје аевачко друштво , а оваке корпорације никада нису на одмет ни селу ни држави. Даље, ова би школа давала прилнке, да многи наш таленат не проиадне, већ да се развије и но могућству пошље п у стране градове радп усавршавања. Даље, ова мала сиецајална музичка школа била би клица за оишти музнкадни развптак у целоме Сриству, јер би се она поступно претворила у свестрани консерваторијум, који би давао уметнпке за све музичке гране. Даље, — носредна корист од ове школе бнла би, што би тада добивали боље свештенике и учи- 1

теље. Од свештеника тражило би се само онолико знања појања, коликоје то по ритуалу наше цркве преко потребно, а од учитеља онолико колнко би било нужно, да по могућству кантору помажу и децу у школи уче. Тако би им више времена остајало за њихово стручно образовање. План за ову школу израдиће ма који од потписатпх стручњака (музичара) на захтев г. минпстра просвете или Главног Просветног Савета. Ако Гл. Просветни Савет мисли да је за израду овога плана потребан какав већи одбор, мп молимо да тај одбор не буде сувише велпки, јер је нознато да се гломазпа тела врло тешко покрећу. Подносећи ове мнсли Главном Просветиом Савету, молпмо га да их прими онако усрдно, као што пх ми дајемо, и нека се иобрине да оне не остану само на хартији. Кад буде било решавање о овоме предмету, молимо Главни Иросветни Савет, да позове једнога од потипсатих стручњака (музичара) у седницу ради евентуалнога објашњавања. 14. јуна 1894. год. Београд. Главвоме Просветноме Савету на услузи, Председнк комисије, Ник. М. ТриФуновић с. Р. парох београдски Чланови: Атанасије М. Поповић с. Р. Јосиф Маринковић о. Р. Ст. Т. Мокраљац с. р. Савет је одлучио: да се ове песме не могу иримити за оно за што су понуђене. УШ. Црочитани су реФерати г.г. Анд. Гавриловића и Мил. Драгутпновића о књнзи: Ђ Крв за роЈ^ од Љубпнка. ГеФерат г. Гаврпловића гласи: Главном Просветном Савету. Извршујући одлуку Главпог Просветног Савета, ја сам прегледао дело Крвзарод, мелодрама пз народног живота, од Љубннка, и част ми је поднети Савету своје мишљење о спису који је његов ппсац понудио за откуи ради поклањања ученицима у нашим средњим школама. Крв за род је мелодрама пз доба првог нашег рата за ослобођење и независност 1876. год. Са! држина јој је нодељена у три дела, у вритко ова: