Prosvetni glasnik

ПРОСВВТНОГА САВЕТА

141

Чича Марко Радојковић ^спраћа у бој и најмдађега свог спна Зорана, који иде за браћомсвојом Иваиом, Јанком, Радојем и Видојем. Тада долази Марков син Иваи тешко рањен, али је још већа туга дому старчеву што сазнају преко коморџије Радака, да је Видоје сам себе ранио и да је за то стрељан. Грешног Видоја прокдиње отац а жена му Станија иомерн памећу од бода и стида иа запалп стају у дворишту. У том умире и рањени Иван. На три меседа иосле тога чича Марко се сирема да иоходи сина на бојишту, али га задржи ненадна посета његовог давно невиђеног брата чича Стеиана, који сад долази из Бачке. У том стиже с бојишта Стеванов син добровољац Никола, који јавља да је погинуо још једаесин Марков, Јанко. — Радња се свршује пред Ђунисом за време самог боја. Ту полудела Станпја сазна од самог коморџије Радака, кога она спасе од Турчина, дајеон, из љубоморе, измислио глас о стрељању њеног мужа Видоја. То поможе да Станпја дође себи. Чича Марко је видео и смрт сина Зорана, али је у исто време спасао и част заставе нрихвативши је кад је Зоран смртно рањен пао. На послетку и чича Марко умире у одушевљењу на помисао остварења велике српске мисли. У делу је још читав низ различитих сцена и ирилика из живота и обичаја народних, типова и лнчности обојега пола, слика и шаренила — што се све особито ири крају сваког чина исцрпно изводи. Али оцењујући ово дело с гледишта драмске теорије, не да се сакрити, да у њему нема драмске узрочне радње ни онолико, колико је најмање мора бити и у спореднијим врстама драмске поезије. А како је радња пресудпа у питању о ваљаности драмских радова, то се ово дело већ првим најважнијим захтевом не препоручује. Недостатак радње повлачи за собом немање главног лица, које је стожер свега драматисаног градива. Чича Марко у овом делу највише говори, ади то није ни главно а камо ли једино обележје главног лица. Остале су личностп још мање нодобне за то. А кад она мала, врло мала, радња, из које је изведена мелодрама, није дада јасно обележеног главног јунака, још је мање могда дати прилике писцу да пзведе богаство и разноликост карактера. Догађај, овакав какав је, нема органске цедине, нити један део излази из другог као његова последица у развићу, напредовању радње и заплета. Нема експозиције из које се испреда радња, нема врхунца, ни обрта, ни катастроФе , која долази као неизбежна последица дотадашњег развоја догађаја и сукоба. У место свега тога има доста неприродности. просветни гдасник 1895. г.

Чпча Марко, најчешћа појава у делу, својим је, тако да речем, сиартанизмом у велико прешао и иајшире границе могућностн и здраве природе. Многе појаве и лица (н. пр. чича Стеван) не крећу ни ону малу радњу ни у колпко напред. Свака друга страна у овом делу осгавља утисак декламације, која разгања и ону танку мрежу мало драматичне радње. У стпховима има на многим местпма усиљености и стиховане прозе. Н. пр.: Дед, бако, вина... снахо, чутуре, Врањ удри одмах, бако, у буре...

Ма шта је теби?... Чудног говора?! Зар се вратила твоја комора?

Фијуче танад... прште шрапнеде; Многе су наше у гроб однеле...

Боље да је к'о роб камен туцао, Него на себе што је пуцао!

Јест, сена, зоби, хране... Све, све, Живане!

Ма само кад сам међ' вас дошао Кад сам бригаду своју нашао...

Има и придичан број погрешака против језика. Може се поставити питање: какав је суд, ако се дело узме као патриотска читанка, као требник родољубивих мис.ли и осећања? Исти недостаци — претераност и друге погрешке — дајуграђуиза одговор на тако питање, јер ваља, мислим, двојити хиперболу народнпх песама од неправплности у делу, које се има сматрати као продукат уметннчког стварања. Према томе не могу препоручити ово дело. Али и у повољнијем случају ја не бих могао похитати с препорукомнз још једног разлога, који одмах наводим. То је част, коју откупљивањем и покдањањем треба држава да указује само најбољим делима из наше књижевности идп — кад се зажели што ново — само оним списима који иа конкурсу одрже превагу и буду у стању „на бојном месту постојати." На Митров-дан 1894. Веоград. Захвалап на повереау осгајем с особитим погатовањем Андра Гавриловић с, р. лроФесор