Prosvetni glasnik

240

ПАУКА И НАСТАВА

поставимо, на пр., два округласта облика, који су нађепи у раздичитим срединама; ми не можемо озбиљно помислити да их карактеришемо на основу разлике иречнпка, јер се ова кодеба нзмеђу чегвртине и десетине хиљадита милиметра. Може се поуздано рећи, да ће продене у овим гранпцама да се мењају са сваким проматрачем, са сваким микроскопом, па чак и између првога проматрања и другога, контролнога. Дабисеумножилетешкоће, дешава се сем тога, да велики број бактерија пролазе уразним добпма свога животакроз известан број основнпх облнка, као што су тачкаста лоптица, прутић, влаканце. С тога се морала напуститп мисао, да се одреде различите врсте на основу облика или пречника, већ се узела у помоћ сасвим друга, али много поузданпја метода. Бактернје се гаје као и друге биљке: треба за сваку од њих наћи подесну подлогу, мање више богату солима, беланчевином и т. д. Па у тпм културама оне се понашају веома различпто, према врсти којој припадају, и према погодбама у које се састављају. Посејане на хранљиву желатину, једне ће, као на нр. иикроба нришта, нретворитп своју подлогу у течност, за краће или дуже време; друге се не растварају у течност, као на пр. бацпл тпфуса и пневмоније; иеке развијају извесне бојне материје, жуте, црвене, плаве, зелене; понеке, најзад, не напредују нпкако, као што је случај са бацилом туберкулозе, који тражи нарочптих погодаба, подизате темиературе до 37° и сасвим особену хранљиву средппу. На основу овакпх података могли су бактериолози да установе белеге за разликовање извеснога броја типова, којп се још даље деле према облику микробних колонија или поља, произведених гајењем. У кратко, овнм путем дошло се дотле, да се без помоћи мпкроскопа ироучавају бактерпје, ове „бескрајне еићушности", као што пх где кад називају; просто, исиитују се слободним оком културе бактеријске бпло у цевима, бпло на плочицама, у течним срединама или на чврстим подлогама, као што је желатина или друга која подесна материја, н. пр. крпшке о/^ кртоле, жуте репе и т. д. У хранљнвим течпостпма граде бактерије после неког времена, према природи својој, као неке облаке, који замућују и замрчавају течности, прашљиве талоге, који се нагомплавају иа дну суда, скраме које се хватају на површини културе, бале које сву течност ноплаве. На чврстим подлогама (желатина натоплена хранљпвим материјама, кт. д.) оне састављају колонпје, у внду исцветавања, граде пеге, које се сваким даном све више шире, или

се зарнвају дубље у хранљпву подлогу ; при том или осгају заокружене или показују на ивпцама иодеротине; впђају се разлпчито обојене, и, најзад, узпмају најразноврсније облике и размере. То су елементи, којпма располаже мпкробиолог, да би окарактерпсао сићушна бпћа која проучава, п свака она бактерија, која није проматрана у чнстој култури и најразноврснпјпм средннама, сматра се као недовољно позната, као лоше одређена, те не бп могла заузетп место покрај добро проучеипх врста. Како то бива, да тако сићушна бића могу понекад за неколнко часова произвести многобројне колоније, да образују масе п слободноме оку впдљиве, да пренлаве за неколико часова целу хранљиву површину? Објашњење ове појаве дат нам је својством бактерија, да се размножавају попречном деобом, кад нађу повољпе погодбе за своје развиће. Сваки молекил протопласме дели се тада на два нова молекиаа, п то се тако даље понавља; при том напредује умножавање ванредном брзином. Један од најпризнатијих бактернолога, Кон, израчунао је да, ако се претпостави да деоба једне јединке на две нове захтева један час, што је веома претерано, онда ће број индивидуе, што произлазе иза узастопних деоба, за двадесет п четири часа да буде 16,500.000; за два дана тај ће се број попети на 28 милијарада, за три дана на 47 трплијона, а за пет дана била би засута сва површина што ју заузимају мора. Ове процене нису ни мало Фантаетичне, као што би се могло помислнти; ево за доказ једнога нокушаја, што га је нзвео Дикло, после којега не може више да буде сумње. Овај се оглед односн, истина, на једну врсту буђи (азрег^Шиз), микробу, која није из групе бактерцја, но резултати се могу исто тако добро применнти и на ове последње. Ова буђ гајн се радо у једној хранљпвој средпнп, која је позната под именом Роленова течност (Идик1е <1е КаиИп), и у коју улазе као саставни делови: шећер, нитрати, сулФати и т. д. Па кад се измери производ гајења, добивен из познате количине хранљиве течности, долази се до овога резултата : „за шест дана вшпе од 10.000 килограма по ектару"; то ће рећи, да жпвотност н размножавање у ових ситних бпћа превазилази све што се може замислнти, кад пх упоредимо са животном актпвношћу велпких створова, а ово упоређење међутпм није толико умесно, јер би ове сићушне облике требало упоредити са микроскопским елементима великих организама. У осталом, то је опште познат Факат, да што , је мајушнпјп некн створ, тим се обилатије размно-