Prosvetni glasnik

384

РАДЊА ГЛАВНОГА ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

доба, воје са своје сентенциозне садржине заслужују чак да се и на памег науче. По неке је од ових иисац нарочито издвојио (види стр. 3., 10. 12. 14. 16. 17. 20. 23. 27. 60. 64. 66.). Ако је која од иословица за схваћање учениково потежа, иисац је томе доскочио, што ју је у легшј нричи објаснио и тако не само њено значење него и њен поотаиак нзнео. Тако су на пр. Шс Кћо(1иа Мс ваИа. Уез1л§1а 1еггеп1,. Ки11а сИез аше Ппеа итд. у засебним причама изложене, те им се и значење и постанак види. Што се тиче језика он је у свима овим веџбањима потпуно коректан, а то није била лака ствар, кад се узме на ум, да се у класицима не могу увек наћи подесна штива за поједина граматичка веџбања, већ их је морао писац дотеривати и прекројити. До душе писац износи у нредговору и изворе изкојихје црпао, али сам се уверио, да је и ту, у колико су ми ови били при руци, од њих далеко измакао у методичком распореду грађе. Тако је на нр. у Штајнера и Шајндлера слична грађа, али нема у њој оне поступности, као што је видимо у Малининој читанци. Остаје ми још да коју кажем о вокабулару уз ову читанку. Као што сам већ напред казао, број речи у овој читанци је одмерен и савладљив, пошто је писац избегавао све ређе речи и сва итси'5 ЛеуоџЕги.. Тиме је допринео и бољем резултату наставе овога језика, јер се с мањим бројем речи извеџбају облици већом сигурношћу, него кад се оне мењају сваки час у великом броју. Исто му је врло подесно и корисно за ученике етимолошко груписање речи од пре научених ггоред нових у вокабулару. На тај начин ученик непрестано понавља речн, које је већ пре учио, а у исги мах добива таквим груписањем појам о читавим породицама речи. У рукопису су нове речи иодвучене црвено, а речи које су учене у предходним веџбањима, али су с новом речју сродне, подвучене су зелено, што ће се и у штампи обележити различитим словима. Тако на пр. поред нове речи (стр. 86.) а(1&ресШ$, из долазе старе : врес!аге, 8рес1аси1иш, зреаез; (на стр. 95) поред нове речи гпоИсд,-аге долазе старе: Шз^ив, 1&8(;Ша. 1&<1ех, ^(Псшт. Поред ових речи обележених у вокабулару на крају читанке за свако поједино веџбање, имамо још и један речник алфабетским редом врло вешто израђен. Код овога је поред сваке речи у место значења забележен само број онога одељка, у коме та реч у вокабулару за поједина веџбања долази. Тим што је број речи за поједина веџбања мален и с тога савладљив, што се речи, Једном научене у потоњим веџбањима опет понављају, а и у вокабулару се њихово памћење потпомаже етимолошким груписањем самих речи, ретко ће се десити, да мора ученик ирибегавати к азбучном речнику. Ипак ће се десити да ученик заборави по коју реч, и тада је приморан, да потражи означени одељак у вокабулару и тражећи у њему потребну реч прелази уо1еп8 по1епз и остале, које га подсете и на садржај штива, те има двојаку корист од својега трахења. Тиме је писац одговорио и начелу : КереШло ез4 ша1ег зШсПогит. Читанва се завршује списком особних именица и од њих изведених придева, поред којих стоји кратко, али лепо објашљење, а то чини, да ученицима таква имена не буду

само звучни називи, поред којих они безбрижно пролазе, не придевајући им онаку пажњу какву она заслужују. Мало бих што имамо замериги овој књизи. Тако мислим, да би се у 1. веџбању В. могли у српским реченицама (1. 3. 5. 12. 13.) као и у осталим замеаички иодмеги изоставити или бар заграднти, како би се ови примери, за то што чине почетак, потпунце подударали с латинским нримерима. Под Г, 1. предложио бих, да се реченица удеси овако: „Поштују те, ако поштујепг." Иначе су свуда примери израђени у духу срнскога језика - а не за рад туђега језика скројени ирема њему. Колику је пажњу уложио иисац при писању своје латинске читанке, внди се из тога, што се у целом рукопису налази само неколико погрешака у нисању, као : XVI, 2 раешпзи1ае (треба раепшзиШ) ; Х(ЗН, В, 10. пгатга (треба ташгез): ХС1Х, 3. се1е1л'а1)ап1;иг (треба се1е1)га1)ап(;); С1, 3. етепскћепз (треба етепДаМз) ; СШ 1асегауегат (треба 1асегагепа); СХХУ 1асегатт)' (треба 1асегеппш). Коме је иоле познато, какав утицај имају при писању оближње речи на ону реч, која се пише, неће се ни мало чудити кад се реч деси и с таквим завршетком, какав има и њена сусетка или реч која се изнад ње налааи. Тако су и постале све нааред иобројане омашке, као раептзи1ае према суседној бгаешае; татга према речима рпта шШа у истој реченнци изнад ње; етепЛаћепз према саз(л§ауепз ; 1асегаппш према аЈл^анпш. Нарочито мора бити познат постанак таквих погрешака у писању филологу, који је иоле проучавао критичке апарате рукописа. Озај незнатни број замерака не може нашкодити великим врлинама овога дела, јер оно је својим јединственим начином израде подобно, да даде новог и лепшег нолета учењу латинскога језика. На свакој страни његовој провирује рад правог и искусног педагога, и може се слободно рећи, да је оно производ дугогодишњега његовога рада на пољу класичке филологије. Имајући пред очпма ону стару изреку: АКеииз поп зК;, (џп зииз еззе ро1ез1 — изказао сам своје мишљење слободно и беспристрастно. Аппсиз Р1а1;о, зес1 та§15 аппса уегНаз. А да истину кажем, руководила ме је једино корист школе, којој желим, да се што скорије у њој предаје по овом лепом уџбенику једри и дивни латински језик, којн је богатством облика, па у многоме и синтаксом, ближи нашему језику него ли новији јевропски језици. Благодарећи Просветноме Савету на указаном ми иоверењу остајем, С доштовањем Спира Калик ОРОФ. I БЕОТРАД. ГИМ.