Prosvetni glasnik

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

887

ква .лиФикације за предавача у нашим средњим школама из наука историјских и фидолошких. IV Ирочитано је нисмо г. Министра нросвете и црквених нослова од 19. овога месеца, ПБр. 4858, којим се снроводе Савету на оцену накнадна уверења о имовном стању г.г. Владимира Петковића и Петра Савића, ђака Белике Школе, који су молили за благодејање из Фонда пок. владике Вићентија Красојевића. Савет је одлучио: да избор нредложеног питомца г. Владимира Петковића, ђака Велике Школе, не вреди с тога што није испунио захтев Главног Просветног Савета у одлуци еаветској од 7. априла ове године, СБр. 57. — А иошто су у томе времену прописана нова Правила за благодејанце Фонда пок. владике Вићентија, то се умољава г. Министар просвете и црквених послова да, на основи истих Правпла, изволи расписати нов стечај за једно упражњено место питомачко, који би сгечај имао трајати до краја јуна ове годипе. V Прочитан је реФерат г. д-ра Мил. ЈовановићаБатута и саслушан је усмени реФерат г. Стевана Т. Јакшића, проФесора Велике школе п редовних чланова Савета, о „Зоологији за више разреде средњих школа" од Љуб. Давидовића, којује понудио Давидовић за уџбеник. РеФерат г. д-ра Мил. Јовановића-Батута гласи: Главном Просветном Савету Част ми је, о рукоииснои делу г. Љ. М. ДавидовЈЉа „Зоологија" поднети овај реферат. Према претходном сноразуму са другим оцењивачем г. Ст. Јакшићем, ја сам обратио нарочиту иажњу наонај деоте „Зоологије", који говори о човеку. Тај део важан је и с тога, што ученици наших средњих школа све до највиших разреда једино из њега црпе свеколико своје „антрополошко" знање. За то га је — ваљда — и писац опширније разрадио. Али поред све пажње писац тај део није извео тако, да се може похвалити. По свему се види, да се није стручно бавио изучавањем Анатомије и Физиологије човека, и да према томе не влада самостално тим дисциплинама. Обрађује их (у свему) према већ израђеним, туђим обрасцима без критичкчх вогледа па је (према томе) час срећан, час несрећан. Изгледа — шта више — да не влада ни литературом те области — нарочито не нашом — па није унео ни оно, што је могао — и без праве стручности.*) То се нарочито опажа по одабирању самога материјала и распореду његовом, па онда по начину самога излагања и непоузданости у томе. Кад је уџбеник намењен вишим разредима средњих школа, онда се од њега већ иште, да нема тако елементарних сумеса, као што је случај овде. *) Кад уџбеник буде штампан и кад о љему иарече свој суд још који стручњак, онда ћу одговорити и г. Батуту на његов реоерат. Љуб. М. Давидовић. просветни гласник 1897. г.

Ж у иојединостгша има тај део Давидовићеве „Зоологије" замашнијих замерака. Ево да их покажем на примерима. I. Од стварних иогрешака и омашака да споменем само крупније. „Сигаста кост није у носу". „Коштане ћелије не И личе на сочиво". Није истина да су „ћелије мехури". Цевасте кости нису „иснуњене машћу". На костуру (у остеологији) не постоји ни „длан" (\ т о1а тапив), ни „табан" (р1ап1а ресИ .ч), ни грудна дупља (сауит Шогамз),, ни трбупша дупља (сауит аМонпшз). Доња вилица не креће се, само на нпже и на више (вертикално), јер је вилични зглоб слободнији, те до некле допушта и покрете у страну (хоризонтално). Није истина, да сваки мишић има „потега" (тетива). Кожа није само омотач и чулни орган, него она има још нских важних задаћа у промету материја и телесне тоилоте. „ Задња очна камера" није исто што и стаклевина (согриз уИгеиш), као што то писац у слици означује, а није ни пристор, где је кристално леће (1епк сгуз1аШпа) и стаклевина. Раскрсница видних живаца (СШазта пегуогит орИсог.) није видни чвор, јер би се тако смео назвати само 1;ћа1ати8 ор4сшз. Агћог уИае није тамо, где га писац описује, а није ни оно, за што га нисац држи („шаре"). Повреде здужене мождине нису „увек неминовно смртне". Погрешно је схватање и тумачење, да се задивено црево тако зове с тога, „што има црвасги израштај" (ргосеззиз уегт1си1апз), који није отворен. Јежња кожа не посгаје на начин, како га писац представља. Бубрези не луче само воду. II. Многа места еу нејасна и неодређена. Нарочито се то може рећи за хистолошки део — ћелије, мишиће, кости, живпе и мозак, кожу... Сем тога нема нраве јасноће ни у дескриптивној и топографској Анатомији понеких делова н. пр. црева и жлезда у њима („Танко црево има на својој унутрашњој страни многа шупља цревна влакна..."), ока, уха итд. Тамни и нејасни су ониси и неких појединих физиолошких радња и односа — н. пр. дисања, крегања, осећања, ресорпције, чулних радња, рефлекса итд. III. Неки делови еу тек летимице сиоменути и ако су важни, а о неким са свим сиоредним говори се несразмерно оиширно. Анатомија зуба, ребара и зглобова је н. пр. врло оскудна и непотпуна, а „пршљенова" (краљежака) несразмерно опширна. 0 крајним продуктима телесног промета и њиховом изметању готово се и не говори, а има онет места, где се — не систематски — уз Анатомију и Физиологију појединих делова уносе чак и елементи из Игијене (очи, уши, зуби). Па и то је тако површно и оскудно, да га баш ни с практичног гледишта није било вредно уносити. IV. И називи (термини) нису увек стални. згодни и одабрани. Има их — шта вшпе — који су са свим погрешни. Тако н, пр. иисац иише „нокосница" (место покостица, репоз!), маст (м. срж, те(1и11а оввшт), „нерви" (м. усвојене народне речи: живци, пет). „мишићна кост" (м. раменица, рамењача, ћгасћшт), „лакат" (м. подлактица, апШ>гаћшт), „бут" (м. стегно 1етиг), „мипшћно грчење" (м. мигаићно стезање мли скупљање, јерјегрчење патолошка а не физиолошка иојава — спазмотична контракција мишића), „нервникончић" (и. живчано влакно"), „масни део коже" (м. поткожно ткиво. 1ех<;из се11и1озиз зићси1апеиз — јер је рашпси1из асНрозиз друго нешто), 51