Prosvetni glasnik

410

НАУКА И НАСТАВА

сгала. Нанротнв Гете саветује : кад узимамо људе онако какви су, онда их чинимо горима; а кад поступамо према њима онако, као што би требало да они буду, онда можемо добити од љих оно што желимо. Веруј ономе, који је пода добар, па ће бнти добар. Веруј, да твој васиитаник има саособности, иа Ке сс она у њсга развити; а ако га сматраш као несиособна, он Ке такав и остати. До сад је био увек говор о томе, како нас л.уди себн представљају. Алп ми налазимо, да смо нредстављени и у предметима природе и уметности. Човек пева о свом животу, ра^ости и жалости, оличавајући себе у природи. За то не треба примера, како су природни људи и песннци сматрали нриродне иредмете као жива бића, која с нама жале и с нама се радују. Тако се цела природа олшви (одухови) ми у њу уносимо наше ја, наше осећање. И у нашим изразима ми исказујемо наш осећај као особину ствари, кад кажемо, горак бадем, сладак шећер, топло одело. Још више то чинимо, кад говоримо о велнчанственом иебу, лепом пределу, ведром вечеру, страшном пожару, лековитом средству итд. Ту ми уносимо наше осећање у ствари, као да би нас оне разумеле, ми видимо нашу слику у њима, ми бисмо хтели летети с облацнма, излити се у језеру, пружити се са јелом, нркосити укоченим облицима пећина итд. И у уметничким делнма ми находимо своје ја мирно и немирно, с тежњом и задовољством, кад Се мртве масе камена претворе у радне силе, као кад се лако и поуздано савлада тегака маса да иослужи некој идеји. Ми осећамо нобеду, како се У гигантској борби с масама неорганско камење

0 Ц Е Н Е Н Уи1а1 (1е Еа В1асИе & Сатиеиа I)' А1тен1а, Соиги с!е О-соугарМе — еизел§петеп<; зесошШге. Ргодгаштез с!е 1890. III. 1оте, Ј/ Епгорс раг Сшпепа 1)' А1теШа. Рапз, 1894. р. 526. По усвојеној методи: да се изучавање сиециалне геограФије почне од најдаљих делова света на да се дође до своје отаџбине, у програмима за француске средње школе, остављено је изучавање Евроне (без Фран^ускс) у III раз. реалних и II р. класичних гнмн': ;,1Ја. Лако је увидети умешност овога принципа, јер је потребније опширније знање о Европи него о Африци, Океанији, Азији и Аме-

све више и више диже и све слободније појављује, и најпосле нрима чак лако органске облике лишћа и цвећа, које је тако рећи окамењено. Неки новији естетпчари хоће да сведу естетичко донадање на уношење осећања и мишљења у представљене предмете, или хоће да сами у ссби осећају то, како је уметник идеју створпо н какав је облик она узела, хоће, дакле, на такав начин да ирате светле трагове творачкога духа, и да тако рећи посматрају постајање лепога дела. Ну у ствари је то само једна страиа самоосећања. Ми се најпре уживимо у дотичне иредмете, иа онда се радујемо, осећамо се уздигнутп, кад свуда вмдимо нашу слику, и кад се наше ја с толиких страна реФлектује.

У врло многим облицима јавља се наше самоосећање, као појачано или смањено нагаим оделом, како сс активно представља у спољном свету, како се јавља у људском саобраћају, како безобзирно прибавља важност или се прилагођује другима и осећа се у ирироди и уметности. То су разне гране једнога корена, т. ј. нашега себичнога нагона. Али, као што се наша земља окреће око себе и око другога средиигга ван себе, тако се окреће и човек. Он се креће око самога себе у самоосећању; његово ја чинп средиште свију његових осећања и тежњи. Али срећом он иознаје јога и други нагон, бољи од овога: норед самоосећања јавл>а се у свима нама саосе&ање. С пемачког д. в. в. М • " П Р И К & 3 и рици. А да би се ово онширније и прецизније пзучавање могло са успехом извести, потребно је да ученик већ има известан део стечене рутине са којом ће, ири овоме специалном изучавању, располагати. Зато су Французи одредили да се њихов ученик рутинира у млађим годинама и на даљим земљама, па тако рутинираног ученика доводе да посматра наш део света, и на послетку, на основу свега стеченог географског знања, штудира своју отаџбину. Колико је оваква метода оиравдана, најбоље ће нам иосведочити геограФскн материјал, којн је програмом прописат, а овом књигом обухваћен, за ученике номенутих разреда.