Prosvetni glasnik

420

Намернпх погрешака у задацима, које треба ученици да исправљају, у овој књизи има само на стр. 70. задатак 52. Овде има неких присвојних заменица, које треба заменити присвојном заменицом свакога дица. На основу онога што сам рекао о таквим задацима у реФерату на учбеиик за I разред, боље би било да и овога задатка нема.

Моје је мишљење, дакле, да и ову књигу, као п ону нрву, треба иоиравити. Г. писац ово може лако и брзо учинити, а надам се да ће и хтети. Љуб. М. Протнк.

НРЕГЛЕД ШКОЛСКИ ЛНСТОВЛ

Беи18сће /еНхсНгН'! 1'иг аи81аи<Н8сће8 1Јп1егг1сћ18№е8еп. Негаизде&ећеп уоп 1)г. Ј. 1 ('цскдгат. Егв1ег Јаћгданд. Нејрхју. К. \'о1§Наш1ег« \сгЈа§ 1895.-1896. ЈаћгПсћ' 4 Не11е. Ггејв 10 Магк. Појава овога школскога часописа ретка је, ако није једднствена, појава у евроиској књижевности. За школскога радникане може бити нријатнијега уживања него да прати савремени живот и развитак школе у других, његову народу суседних народа и да тако увек има пред собом најновију слику данашњега школовања: тако само нема бојазни од застоја и лутања. У ирвој речи о овоме предузећу уредник овога часописа баш и наглашава да је немачко школство, које се признавало и иризнаје као врло савршено, па и најсавршеније, баш с тога што се није хтело обзирати на рад у околних народа почело изостајати у понечем иза других, и да би могло бити по њега од велике штете, када би и на даље остало при томе. Да тога не буде покренуо је овај часопис, „којп има да буде средиштем за све оне, који се баве страним школством, који о истом могу дати обавештења и који уиоредеим посматрањем унапређују домаће установе", не нрецењујући никако вредност и значај туђега. И збиља овај востављени задатак овај је часоиис изврсно нзвршио већ у првој својој години, као што ће се видети из приказа ових свезака. I свеска. У одељку расправе долази на првоме месту чланак: Ћ Школство у Швајцарској " од др. Ларгнадера из Базела. Подељена на 25 кантона, који су слободни н независни у унутрашњем пословању један од другога у многом погледу; вајвише показује ту различност у школским уређењима. Савезно веће донело је само неке опште одлуке о школству, по којим оно издржава Циришку Политехнику (годишње троши на њу 800.000 динара), потпомаже трговачко, мривредно и занатско-индустриско школовање по појединим кантонима (годишње са 957.000 динара) и има враво и дужност да тражи од кантона да се старају за обавезну, бесплатну и довољну основну наставу за децу свих вероисповести без разлике. Иначе су кантони у свему скроз суверени и сами себи остављени. •— Не узевши у обзир дечја забавишта, која су махом приватна предузећа, сваки кантон има ове школе: 1. Основне школе, обавезне, бесплатне, вод државним надзором и без обзира на верски карактер деце. Неки кантони дају деци и учила и остале потребе бесплатно. У неких кантона почиње обавезно школовање с навршеном 6., у неких с навршеном 7. годином. Исто је

тако различно и трајање ових школа. У неких је каитона 6, у неких 7, а у неких чак 8 година. Тако нма разлике и у дужини школске године. У невгго мало кантона траје година 24 недоље, у већиае 40 недеља. Макеимум учеиика у разреду креће се између 50 и 120 ученика. Велика је разлика у иретходној спреми учитеља и њиховој награди. Плата се креће између 600 и 4340 динара годишње. — 2. Више основне школе, у којима се нроширује претходно знање и уводи један страни језик (немачки одн. француски), обавезне су само у Базелу. У њих се ступа с навршеном 13. годином, а трају 2, 3 до 4 године. — 3. Продужне школе (за оиште образовање, за занате, привреду в трговнну) и регрутске школе, обавезне у трећини кантона, спремају за практични живот и за регрутски испит. — 4. Лриватне школе на стувњу основне школе служе или за опште образовање (197; или за специјалне сврхе, као заводи за сиасавање, за глувонеме, малоумне, за снрочад, за мисије и за музику (свега 184). — 5. Учитељске школе, којих има 30 јавн IX и 8 приватних (на народ од три милиона), с различном годином примања (15. до 18.) и с различним трајањем — 4 године), те и с различном спремом кандидата. — 6. Гимназије и реалке за спремање за академиско образовање иостоје у сваком кантону. Тако има 27 гимназија и 25 реалака (или индустриских школа од којих много њих имају и одељак трговачке вшоле) а уз то и 28 прогимназија, техничких школа, виших девојачких школа итд. без непосреднога наслона на академиско образовање. Уз то долазе још технике у Цириху, Винтертуру, Бургдорфу и Билу. — 7. Универстити (5) и академпје (2) највиши су заводи, који су у летњем семестру 1894. године имали заједно 3454 слушаоца (међу њима 417 женских). На послетку иостоји још богословски завод у Луцерву (са 26) и иравничка школа у Ситену (са 19 слушаоца). На све ове разне школе потрошили су 1893. године 37,495.517 динара, што код 2,917.754 становника значи да је на једнога дошло 12 - 9 динара. ,Есо1е Ћогта1е 8иреггеиге" у Паризу, чланак од А. Ерхарда, износи у овој свесци у одељку I опис стогодишњнце тога завода у априлу 1895. године, а у одељку II историју тога завода, коме је иоложен темељ одмах по изгнању језуита (1761), у чијим је рукама дотле била сва настава. Тежња је била да се у том интернатском заводу скупе сви разни питомци, да би ваљаном наставом и носле строгих испита стекли