Prosvetni glasnik

426

ПРЕГЛЕД ШКОЛ.СКИХ ЛИСТОВА

тавати се у хиљаде празних формалности, то није што и изгубити всру у Бога, а још мање одрећи се друштвених и националних идеала. Вшззоп не налази да су швола и црква у завади — оне су само иодвојене. Зшпп сш^ие! Осгавити свакој свој терен, тоје ие огласити рат већ га обуставити: што тачније границе, то мирнији суседи. Заразу скептицизма н клице неморала не развија школа: то је улица, кафана, тргови игд., где омладина налази хране својим страстима н побуде за свој атеизам. Ново друштво није неморалније од сгарог; криза морална била је пређе још јача само што је нико није бележио ни испигивао. Она данас није увеКапа већ само уочена. Друштво данас живн са свим члановима; некад је пред очима социолога и философа живео само скорун друштвени, а маса је била заностављена. Говорећи о породици, религији и отаџбини, Вшззоп гледа весело и па садашњост и у будућност. Религија није вигае, или бар неће бити у празнии формама и суровим догмама. То ће бити ирава вера у сиас човечанства и у велике идоје Христове. Породица се отреса окрутности, одбацујо етикецију,у којој се кочило нороднчно осећање, сагињо оца к деци а пење децу к оцу, и ставл,а љубав мосто ауторитета и слеие послушности. А отаџбнна? Воћи идеали развијају се из мањих и као гато јо љубав породична ни мало не слабећи створила љубав к отаџбини, тако ће и ова иоследња појачати социалне симпатије и помоћи да неетане мржњс међу народима. * ТагДе говори више као журналист но као философ и социјолог: он оптужује онде где треба да тумачи. С тога његови закључци нису убедљиви, као што му ни разлози нису јаки. Његова идеја о опадању моралности и ширењу безбоштва нитп је оригннална нпти је цравилна. Најпре за религију. Елеменат мисаони хришћанске религије, сваке религије управо, своди се на признање да је сила чија је манифестација васељена потпуно ненојмљива (Сиенсер). Модерно вроме нијо напустило ову идеју; оно ју је још више учврстило. Материјалистичка философија иропала је у покугаајима да реши крајна питања, као што јеирелигија бесплодна кад се њима бави. И у колико је наука била мудра да напусти некорисна истраживања, у толико је религија била нетактична хотећи их решити на штету научних исиитивања и логичког мигаљења. Она је увела Вога у дискуснју, предузела да третира опасно пигање о иореклу зла, створила читаву хијерархију светаца и ствари очигледно иокушала да објасни радњом неке више силе. На том терену она се сукобила с науком и као слабија нодлегла. И на што се онда љупити кад Дарвин разбија веру у прегрш земље из које је Адам створен и у ребро Адамово из кога јо Ева постала? И зар је то опадање побожносгн, ако људи ирестају да метанип1у, ако их наука разуворн о чудима, ако их хигијена одврати од многих иостова, ако их напредак медицине заустави да не траже молитве болесницима итд.? Или зар би то био атеизам, ако људи престану да зидају палате црквене Богу, ослањајући со на Христову реч: где се вас два састанете у име моје, ту је црква?

Како је са осеЛајним слементом религије ? Љубав према ближњима, волика морална заповест Христова, стоји данас боље но нокада. Старије вроме показује религију, државу н племство као у ноком несвесном комилоту протнв народа: монархија зла, аристокрација без срца, свештенство немплосрдно. Црква је била заборавила свој први извор, те у место да брани потиштене, она је кокетовала с повлашћоннма. Данас она стреса дух кастински и трговачки, демократише се и постаје хуманитарна. У Францусвој се, колико јуче, она мири са републиком, као што ће доцније у свима образованим државама измирити и са социјалном демокрацијом. Најзад да заврпшмо акцијом хришћанске религнје. У прошлим временнма она је била свиреиа, данас је у главном умерена. Сграшна борба верска огњом и мачем уступа борби речју и пером: секте којс су се некад гониле до истраге, данас се трпо, и ако се попреко гледају. * Може ли со иоклонити вора тврђењу 'ГагДе-а да моралност опада? Такав закључак оптужује науку и вештину, он негира сва напрезања људска да створе савременију организацију друштвону. Ако би со примила ова идеја, друштвене и моралио науке морале би се кретати између Русо-а, којн у примитивиом стању види идеал друштвеног уређења, и Толстоја, који у будућности гледа иотпуну моралну пропаст. Међутим еволуционистичка философија даје утешну реч брижним моралистима. Она двоји сугатину моралности од поједиаих облика и гаири границе добру и злу изнад полицнјских билетена и законских одредаба. Права моралност састоји се у снажењу социјалних осећања, у хармонији огоистичних тежњи и алтруизма, у симпатији којавезује члапове једног народа и сиаја народе у заједнице. Како стоји нрошлост у том погледу? Уноредито иериоду канибализма, вроме ропства, опоху феудалну са данашњом слободом човековеличности, па ће се видеги огромна разлика. Пред будућношћу, како је слика машта филантропа, иред уређењем, како га замигаљају соцпјалне демократо, садагањост је још мрачиа и неморална. Алн ирома нрошлости она представља прогрес, пигомост осоћања, интимитет друштвених родова, чвршћу везу интереса. У најближој прошлости, пре револуције, у средини једног народа, сгалежи подвојени и стављенп у непрнјатељски положај ; срећа једних основана на пажњи других; умни напредак мањине условљен огромним нознањем скоро целог народа. Сноља борбе међу народима, час верске час политичке, крвави сукобн изазвати ио изгледу незнатним узроцима, насртаји на светиње јодног народа у најгрубљим својим облицима. Све је личило на огроман пожар, који се с времена на време стишавао и поново распаљивао. Данас извесно није то ирестало, али је ублажено. Народи се и страше и стиде мођусобног истребљења; мисао о њиховој заједници, о удружењу култура све вишо узима маха ; ратнички инсгинкт оиада. Борба за живот мањс је сурова; тежња за изједначењем животних услова проширена је; идеја о солидарној друштвеној организа"цијн добива све вигае присталица. Целокупка култура добила је извесан милосрдан карактер. И наука и вештина напугатају своју апсолутпу слободу и везују се јаче за опште интересе другатвене. Појезија