Prosvetni glasnik

438

ковчежиђ

Још једна леиа појава. — Скупштина округа подринског, решила је на својој седниди од 10 маја ове године, да се из окружног приреза изда 400 динара шабачкој гимназији, на набавку књига и учила. Ми се искрен.о радујемо, што Мачва на штеди онде. где треба потпомоћи просвету свога народа. Само ће тако богата Мачва бити и просвеКена Мачвп. Срдачна хвала и са наше стране.

Заводи за иоиравку младежи. — У Енгдеској расте број становништва, али број криваца и осуђеника рапидно оиада. За ово Енглези имају да благодаре заводима где се напуштена деца поправљају, а таквих је завода у Енглеској 260 са 44.000 деце. Код нас ни једног таквог завода нема. Дом сиротне депе беше некада и дом за иоправку напуштене децз, па се сад од тога одступило и тамо се чувају само сиротна а добра деца.

Угледајте се другови. — Заузимањем учитеља школе корбовске заснована је ђачка књижница, под именом : „Св. Сава". Задатак је њезин да снажи љубав и вољу к читању код грађана своје околине, а нарочито код оних који су свргаили основну школу. Добри људи те школске општине дали су добровољних прилога близу 40 динара, те књижница већ броји 120 комада корисних и забавних књижица. Поуздано се може рачунати на успех, само ако буде истрајности. Желели бисмо да нас управа ове књижнице извештава о напретку њезину, о томе које се књиге најрадије читају, ко их чпта, колико је читалаца узимало књиге итд. Заузимљпвост учитељеву у овом погледу зшжемо нстаћп за углед осталим друговима, који треба озбиљно да пораде на засновању књижница за своју најближу околину. С радошћу бисмо обетежили гласове о овим књижниоддга.

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ Нестало језера. — У Друској, недалеко од града Хала на Сали, до скоро су била 2 лепа језера —• Мансфелдска језера: Слано и Слатко језеро, која су, због своје особитости у флори и фауни привлачила пажњу прпродњака, азбоглепоте околине била обилато посећена. Последњих годпна на прибрежном месту 01>ег-КбМш§'еп подигнуто је било и језерско купатило; мирну површину Сланог језера просецаху * чуновп, пуни весела света; и по језеру и на обалама разлегала се песма. Али се са Сланим језером догодило нешто, што нико није очекивао, а најмање становннци околни. Истина Слано језеро понекада је и раније опадало, али се овој појави није поклањала пажња особита, и држало се, да опадање долази од јачег испаравања воде по иовршлни и мањег притицаја воде. Еад је писац ових рсдака први пут, у лето 1891. год., посетио Слано језеро, нпје се ништа необично опазило на језеру, али кад је, јуна мес. 1892. год., по други пут тамо отишао, онда се већ видело, дајо језеро, у сравнењу са прошлом годином, јако опало. Крчма у 'УУапзЈеђеп-у, која је 1891. год. била уз-а-

само језеро, остала је подаље, а језеро је у дубину спало за читав метар. Из воде су вириле мотке, на којима су околни становници са страхом прочнтавали и гледали, како се њихово језеро све више и више губи. Сада се тражио узрок томе. Како су у исто време најнижи слојевн недалеких рудника у близини Е1з1е1>е11-а били водом поплављени, то се узимало, да вода нз Сланог језера, подземним путовима. одилази у речене руднике. Воду су из поплављених рудника непрестано црпли, али то није ништа помогло; она се све вигае и вигае у рудницима пела. Рудничком друштву није нигата друго остало него нли да напусте рудннке или да експропришу Слано језеро па да га вештачкпм путем исугае. Друштво је то и учинило (за експроприацију платило је близу 2 милиона марака; околна места снабдело пијаћом водом и у сваком прибрежном месту саградило воденп басен за случај пожара). У пролеће 1894. отпочело се са вегатачким црпљењем воде, али су већ 2 / 3 отишле у дубину. У иролеће 1895. год. није било више Сланог језера, осим гато је остало воде на 4 места, где је раније било дубине иреко 15 м. — И на месту где су пређе пролетали чунови иунп весела света, данас су тамо зелена поља и њиве. Сланог језера нема више,. остало је само још Мансфелдско Слатко језеро. — Некадање Мансфелдско Слано језеро било је веће од данашњег Слатког језера; оно је било дугачко преко 6 километара, а шпроко у средњу руку 1)/ 2 километар. М. С.

Отров у човечјеи зноју. — Белгијски апотекар Арлонг у једном апотекарским листу саопштава овај чудни утицај човечјег зноја. Он је узео доњу вунеиу когауљу једног младића, који је целе ноћн играо на забави и метнуо је у дестилисану воду. После неког времена исцедио је когауљу па је те воде ушприцао под кожу псима. Ове животиње у брзо су почеле малаксавати, биле су дремљиве и угинуле су. Исто је тако било и кад је животињама дао да нију исте воде. Утицај ове воде сличан је, као кад се животињама под кожу угаприцају бациле дифтеричне. Кад су слични опнти чињени знојем који из тела излази у топлим купатилима, није се показао исти утицај, те нзлази, да човек из свог тела лучи отровне матернје само у зноју који излази од кретања и рада.

Нови фосилн неких птица из реда Грабљнвпца. — Како ту скоро јавља „111из1;г. ХеИип^", Саг1оз и ШогепИпо АтедМпо нашли су у најстаријој формацији терциерне доби, у еоцену, остатке од: Рћогогћасоз т!1а1из. „ 1оп§1881тиз и Вгоп 1 огп 18 Вигте181еп. Храњаху се од Бтобаипае, не могаху да лете, као оно и џин птице, а грабљивице су. Можда им је предак ретки бразилијански Б1сћо1ориз. м. м. т.

С острва Јаве. : — Познато је, како умнру Европљанн у ваневропским колонијама, а нарочито у тропима, особито кад су далеко (за 50®) на истоку