Prosvetni glasnik

Н А У К А

И НАСТАВА

455

ИЗУЧАВАЊЕ ТЕКСТОВА еао предмет и сврха класичној филологији ндиисдо М. Н о н е (свршвтдк) II Ја сам за ово последње иредавање објавио некодико практичних савета о објашњењу писаца. То Ке дакле бити предавање из херменеутике а у исто доба и предавање из критике. Нећу наравно улазити у све, чему уче ове науке, већ ћу додирнути неке тачке. А зашто радије то чиним, а не дајем вам по једну иробу из епиграФије, или књижевне историје или из граматике ? Зато, што ја, пошто сам толико пута поновио да се у филологији све своди на изучавање текстова, желим да ово предавање заврпшм са неколико речи о изучавању текстова, казујући вам укратко, практички, за вашу употребу, како треба оно да се врши. Разликујмо најпре две врсте објашњавања текстова; једно је објашњавање оно што се врши у Факултету, од стране про®есора или под његовом унравом, а = друго је објашњавање што ћете ви да чините за своје учееике, у школи. Прво треба да буде што је могуће вернија слика припреме коју тражи друго; опште припреме, коју ваља вршити за све време студија; специјалпе припреме, која треба да се обнавља свакога дана, према лекцији за сутра. Ове две врсте објашњавања биће битно различне једна од друге. Једна ће показати, шта ви радите, те да се сами уверите, да тачно схватате пишчеву мисао ; а друга ће бити у том, да своје ученике упознате са том мишљу или, боље рећи, да се постарате, да је они нађу. Једно ће бити посао научног истраживања, и он је заједнички људма од заната; друго ће бити вулгарисација за тачно одређену публику, заваше ученпке. Испитаћемо само прво, јер су Факулгетске студије предмет овим предавањима. Ј ) Одмах ћете сами увидети, да би била пометња, кад би се у школи онако објашњавало, као што ћемо ми овде да опишемо. У гимнасији не треба да буде критике текста, или тек са свим изузетно, код напреднијих ученика у вишим разредима, ако буде придике, да им се на пример, јасно покаже због чега је ова критика потребна и како се она врши. У правом објаптњењу нема дискусије ни демонстрације, или врло мало, сем средстава за демонстрацију, што Ј ) 0 објашњавању, које ваља чинити у шкоди, види : М. Вгеа1, Ђе V ЛпвегдпетепГ <1ез 1апдиев •вгсапЛеа, стр. 81 и др.; 97 итд. [а и Ле' Епвегдпетепј, Лев 1апдиев тогГев од истога ииеца].

их ученицима даје њихово знање и Факти, који су приступни њиховом добу. Не треба да буде истраживања -- једном речју, никаког научног рада ; то проФесор мора унаиред да учини у својој соби. У школи би то било не само некорисно већ и штетно, као што је штетно све што је изван ученичког домашаја. Потребно је стечених ресултата, на које ваља ученике упутити да их нађу, као што добар проФесор геометрије тражи да се сваке године нађу исте теорије; али то само у онолико, у колико буде донуштало доба ученичко и стање њиховога знања. Објашњење текстова у Факултету треба да покаже, рекосмо, како ваља поступати, пада се схвати пишчева мисао. А како је пишчева мисао исказана речима, тражи се да се одреди значење његових речи. Да се то учини, треба најпре да се уверите, да су пред вама баш његове речи, јер овај штампани текст, што вам је нред очима, није такав какав је изашао из руку пишчевих. Вама ће дакле бити брига, ако не баш да утврдите текст, као да није никада ништа на том рађено, а оно барем да поновите издавачев посао ради свога поучења, ако је он добар; а да га измените, ако не ваља. Треба дакле пре свега да тачно испитате, у ком је стању текст предат, да знате у којим је рукописима до нас дошао, каке су везе сродности међу њима, који је рукопис архитип, чије се читање може пронаћи реценсијом, другим речма, које је стање текста најприближније оригнналу, у колико се то може постићи по свима сведочанствима. Да ли то вреди толикога труда и муке, рећи ће можда они од вас, који се још иису упознали са овом врстом посла ? Ми имамо издања; поуздајмо се у текст што је у њима, и боље постарајмо се да га разумемо. Врло добро ; а ако га не разумете ? Ако текст нема смисла, зато што је искварен ? Тада ћете се морати одлучити да извршите критику; а нећете далеко ићи, па ћете наићи на место, да ће вам се то десити. Често и текст даје смисао, који нас скоро задовољава, али се можда због поиравке, свакојако непоуздане, не може примити: да ли ће вам бити све једно да читате Триклинија 2 ) место СоФОкла, ВекеФилда 8 ) место Лукреција? Требало би барем умети разликовати добра издања ; али баш за то је претходна иогодба, да човек уме сам да оцењује читања. 2 ) Беше4г108 ТгГкНпГов (око 1390.), Византинад. Његове схолије уз грчке песнике (међу њима су и схолије уз неке трагедије Софоклове), без вредности су. Превод. ®) С. Жаке{ге1Л, инглески филолог , издао Лукредија Лондону 1796. и Глазгову 1813. Иревод.