Prosvetni glasnik

564

н А У К а и

н а с т а в а

(А(1о1Г Ехпег није дожииео столеће иолитичке образованости. Он је напрасно умро 1894. год.). ') Пргшедба иреводиочева, У овој Екснеровој расправи нма много спорних тачака. Да ди је !1олитичко образовање Римљана доиста стајадо на оној висини, које му Екснер придаје, да ли се најниже стање политичке образованости доиста поклапа са највишим стањем ириродњачке образованостн спорна су питања. Но ма како да их ко буде решио, толико стоји да у добу политичке п моралне пропасти здраве филосоФије није бнло. Ово се може пропратитн кроз целу историју и ФилосоФију. Но ако то постоји, шта донушта Екснеру да каже, да је последњим падом ФилосоФске продукције Философија у оиште за навек пропала? Екснер признаје да се у најновије време појављују знаци који обећавају да ће 20. век бити век политичке образованости, разумевајући под политичком образованошћу не свакидашњу ситничарску политику која бруји по дневним политичким листовима, него такву политичку образованост, која, потичући из мирног али дубоког патриотског осећања, хоће да продре у суштину нолитичких појава и да из сазнања њине међусобне и каузалне везе ствара доиста патриотска дела. Екснер даље увиђа, да се таква политичка образованост заснива нанаучној образованости, нре снега на тако званој „подитичкој науци". Но ако такве има, шта је оно друго но једна душевна наука? А као таква она се заснива на психологији а у даљем обиму на философији . Нека дакле и буде, да је ФилосоФска продукција имала у најновије време онет да покаже једну Фазу нропадања, то ипак још никоме не даје право, да јој одриче будућност, а најмање ономе, који очекује у 20. веку, век политичке образованости. Шта више се има обрнуто рећи: ако 20. век не буде век ФилосоФСке образованости, он неће бити ни век политичке образованости у Екснеровом смислу. „Нека се дакле оствари, тако пише философ Брентано (Шег (Ие 2икин1'1 с1ег РћИозорћЈе, 1893. стр. 43) прорицање о високом политпчком образовању будућег столећа! Но у овоме би, нрема међусобној вези која но моме убеђењу постоји између политике и других, нарочнто теоријских душевних иаука, било закључено, да ФилосоФија у двадесетом столећу неће само као теоријска краљица опет моћно владати, него да ће још стећи практично господарство, како га ни прошла столећа никад нису познавала." ') Због иажности ово беседе Екснер-оне, дајемо јој места ц у овом листу.

ШТО ВИШЕ ПОСМАТРАН) А Од најглавнијих педагошких захтева за наставу јесу ова три: 1.) Ново знање надовезивати, наслањати на старо. 2.) Не од једном све („мцога") но постепено, „поп ти11а зес1 тиНит". И 3.) Што више посматрања, очигледности, што више појачати и изоштрптп ђацима њихову мотриљу. А ево од куда је ово носледње баш тако важно: Поодавна (од 1670. г,) је иозната Џон-Локеова изрека:') „ШћП ез! т ш4е11ес(;и, с[иос1 поп 1'иеп1 т зепзи". Но ппак на то, колико је и какво је код ђака ово „испитивање", до скора ннје обраћана велика пажња: тек у новпје време почели су управо „бројати" реадне иредставе у деце у разиом добу њихова живота. „Први, који је изрекао мисао, да се мора статисгичким испитивањима познати душевни п физички ироцес дечијег развића, да би се ово могло боље унапредити, — беше В. 81 §13пшпс 1, лекар из Кис1о1з1ас11-а (у своме спису: Ктс1 ипс! \Уе11", 1850.). Обимна испитивања у његову смислу нису учињена, али поче да се остварује идеа иеихолошке статиетике. Најнре 81оу, 1864. г., постави својим практикантима за задатак, да воде психолошку статистику о свима ученицима јенског семинара и то у „Јоћапп-ЕпесШсћ — 8сћи1е; за тим за иедагошко друштво у Берлину учини то 1869. год. Ваг1ћо1отал. Из најновијег времена имамо такве радове од Еап§е-а (1878.) у Р1аиеп-у и од Наг1тапп-а (1880.) у Аппаћег§-у. Примеру носледњег следоваху и неке друге саксонске школе, нпр. у 1)б1)е1п-у (види Сћег Nа1игђеоћасћ 1 ип§ с!ез 8сћи1егз, л'011 Е п 151 РШг, АУеЈтаг, 1883., стр. 6.) Овим вођењем нсихолошке статистике нашло се, да је код ђака у оиште „градиво душе" врло еиромашно, њихов круг стварних иредстави, којима уираво и мисле> ио све је мали. Ево — по РШ/-у — доказа за то: Од 1000 деце, што је у Берлину стуиило у школу знађаше: ' За дугу 777 „ вечерње руменило 638 „ лептира 602 „ башту с кромпиром 533 „ сунчев издазак 462 „ ливаду 460 - „ њиву са стрмшш жнтом • ■ • • 406 „ стадо оваца . 387 ') Дакле ово је Докеова а не Комеискова изрека, види »Историја Филосооије*, нревео Д. Матић, други део, стр. 51.