Prosvetni glasnik

186

1'ЛДЊЛ ГЛЛВНОГА П РОСВЕТПОГА САВЕТА

1<е јидетоп! ев1 (1опс 1а саизе срп поиз сгоГге а геаН1е (1'ипе гергезепШшп 1'аивбе, раг Гасцшебсетеп! ехргез ои 1асИе ди'П 1т Лоппе, вок ^ие ГогтеИепгеп! П угсппс 1а сопвгтег, боП (се агте 1е р1и« боиуеп!;), ди'еп п'т1егуепап1; раб Ј1 1а 1а1ббе б' о1зјес1;1уег (1'е11е-т6те. \У. 269. 1° Се1а рси! 1еп1г а ип јидетеп!; ехргез рог!е раг ГебргП: ПпсИугЛи ди1 уоП 1еб сћобеб с1'ип оеП ргеуепи раг 1а раб810п аШгте ехргеббетеп! ди'е11еб боп! сотте П 1е§ уоН, рагсе ди'П уеи(, С1и'е11еб б01сп! атзГ.

Суд је, дакдс, узрок који чини, да ми у сгвари ворујемо у лажну иредставу, и то хотимице или ћутке тј. или је Формалио потврђује, или (што је чешће) не оснорава је, те допушта да се објектује. 111. 131.

1. То може зависити од судахотимичног: индивидуа посматра јодну ствар с иредуверењем и хотимице тврди да јо тако види, с тога што жели да је она такова. 111. 130.

Суд јо, дакле узрок који чини те ми верујемо у стварност неке лажне нредставе; и то нарочитим нли нроћутним одобравањем, које јој он даје, — било што Формално долази да је иотврди, било (а то бива најчошће) што се не меша, него је нушта да се сама објектује. 1. То може долазити од хотимичног суда којн је дух поставио: лице, које гледа ствари а осећање га напред известило, изречно тврди да су ствари онакве какве их види, јер жели да су оно такве.

6. На неколико места у иреводу изостављено је нешто, што се није морало избацити. Да би разрешио неке тешкоће

Бе вауаиЈ, роиг гебоис1ге сегСате« (ПШсиИеб циг VетЂага&$еп1, ипа§те... 216. ...сГипе „аиа1о§1е еп1ге (1еих сћобеб" Меп сотШее, 1е бауап! сопс1и1... \У. 221. Ба с1е(1ис11ои бирробе (1оис аоап1 с11е себ (Нуегб ргосеЛеб... Ж. 224. Саг б'П еб! 1аих сцге 1ои(; ћотте боН рагЈаП, се1а пе ргоиуе раб с^ие ^иећјие ћотте ие ршбве 1'е1ге, раз ^ие се1а пе ргоже 1е согФгагге. Саг б'П Об! уга! чис СЈиећ^иев ћотте боН ваде, се1а пе ргоиуе раз с^ие 1ои(; ћотте 1е боИ, е1 се1а пе ргоиее раз поп р1из 1е еотгагге. \У. 227. ...та1б се1а пе ргоиуе раб ди'П боН угаг ^ие „пи1 ћотте н'еб(; баде", запз ргоиоег поп р1из ^ие се1а зоИ јаих. \У. 228. Неигебетеи! поиб роиуопб богИг с!е сеМе поиуеПе 1'огте с!о бсерИсдбте сотте с1е$ ргесеАспГез. \У. 280.

Научник да би рошио извесно гешкоће, замишља... Ш. 50. ...нз „аналогије измођу две ствари" научник закључује... Ш. 56. Дедукција, дакле иретпоставља ово разне ноступке... III. 60. Јер ако је лажно, да је сваки човок савршен, то се тиме још но доказује да то понеки не могу оити. Ш. 67' Јер ако је и истина, да јо поноки човек мудар, то не доказује да је сваки човек мудар. Ш. 68. ...али то нам ие доказује, да је истина, да „ниједан човек није мудар". — Ш. 69. На сроћу ми можемо лако избећи овај облик скентицизма. Ш. 143.

којс га оуне, научник замишља... ...из аналогијо између дво ствари, која је добро утврђена, научник закључује. Дедукција дакле иретноставља аре себе ове различне ноступке... Јер ако је лажно да је сваки човек савршон, то не доказује да некп човок не може бити такав нити да ово не доказује иротивно. Јор <ако је истина даје неки човек мудар, то не доказујо да је сваки човек мудар, и још мање доказује иротивно. —• ...али не доказује да је истина „да ниједан човек није мудар", нити доказује да је то лажно. Срећом ми можемо лако избећи овај нови облик скептицизма као и иређашње.

V Да сведем н завршим. Уџбоник Вормсов има доста ненотпуности и недостатака п но долази у најбоље уџбснике Француске школскс литературе. Г. Шевић није хтео ноиуњавати иразнине и понрављати недостатке Француског уџбеника. Шта вишо у срнском нрсводу има много погрешака, ■ норед тога што је ирсвод мало јасан и мало течан. Према свему овоме ја мислим да „Логика за средње школекоју је иревео г. Милан ШевиЛ, не заслужује оваква каква је да буде аримљена за сталан уџбеник. На крају морам изјавити своје уверењо, да јо овоме раду г. Шевића довољно учињено што је одштамнан уз „Просвотни Гласник" и што је одобрен као цривремони уџбеник. Ако би се указала потреба да се овај уџбеник (и кад се расирода) ирештамиа и

даље задржи, сво преводилачке погрешке, велике и мало, треба.10 би исиравити.

Поред овога уџбеника логнко монн је нослат на цриказ и мали састав г. Милана Шевпћа „Увод у философију ". Али ја не мислим приказивати Просветном Савету ову књижицу. Иосле оцене покојнога ирофосора ФилосоФије на нашој Великој Школи Михаила Шљивића („Наставник" 1893.), о овом „Уводу у фнлосоФију" нема се шта рећи. Покојни нроФесор Шљивић изнео јо много слабих страна овога састава, те ја ие могу ирепоручити ии овај рад г. Шевића. 30. јануара 1898. године. Београд. Захвалан на иоверењу Милутин К. Драгутиновић ироФееор II београд. гимназије.