Prosvetni glasnik

НАУКА И 1ТАСТАВА

187

11о саслушању реФерата Савет је одлучио, да се ,Догика" од д-ра Шевића ирпми за привремени уџбеник. РоФерептима одређопо .је за овај иоеао у име хонорара и то г. Драгутпновићу исдссет а г. Кандићу тридссет дин.

Н А У К А 2

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ у Гр^а и Рим^љана I Приступ. II Дечје и гимнаетичко игре у етарих културних народа. III Физичко ваепитавање у Грка - у Спарти и Атини. IV Гимназије и Палеетре; хармонијеко ваепитавање — Платон и Ариетотел. V Врете забавних. и гимнаетичких игара у Грчкој. VI Олимпијске игре. VI Физичко васпитавање у Гимљана; забавне, гимнастичке и војничке игре. VIII Циркусне и гладиаторскз игре у Гиму. (НАОТАВАК) VI Гимнастнчке игре у Грчкој нашде су израза у великим и свечаним народним играма. Утакмиде н борбене игре, пазване агонама (ацбпез), а нриређнване нридиком ведиких државних н редигиозних светковина, иозиате су још из најстаријег, херојскога доба грчког. Еао што Омир ирича, нриређиване су још пред Тројом у славу оних јунака, који надоше у херојској борби Тројанској. У доцпије доба свака је државица, и скоро свака знагнија варош грчка, имала своје редовне свечаности и агопе, којих је иочетак био већином везап за какав народни мит, са чега су и нразноване као саставни део религијских обреда, а ириређивала их је држава иди општипа. Оне су прикуиљале и упознаваде Грке свију пдемена и држава, као синове једнога народа и једне отаџбине. На њих су се искупљали не само људи жељни забаве и светковања, него и највећи грчкн филозофи, државници и војсковође. Оне су бнле снажан нодстицај за неговање и усавршавање грчке гимнастике, те је могла доснети до таквога стунња развитка, до каквога није доспела ии код једнога народа до данас. Сем вежбања телесне снаге и крепљења јуначкога духа, опе су утицале и на неговање и оилемењавање иародпих обичаја и врлина, на неговање народног — јелинског осећаја. Оне су Грцима биле јако омиљене, те на бр.!о носташе

XII. По усменом реФерату г. Андре Стефановића Савет је одлучио, да Милан Боројевић нема квалиФикације за учитеља вештина у гимназијн и реалци. С овим је састанак зак.Ђучен. -»♦« ■ Н А С Т А В А

велике и сјајне народне светковине, на које је долазио силан свет из целе земље грчке. Још од 8. века ире Христа постале су чувене и знатне велике народне Олимиијскс игрс, празноване у Олимнији, у славу бога Зевса. А доцније, ночетком 6. века, уздигнуте су још и: Питијске у ДелФИ, посвећене Аполону; Истмиске , на Еоринтском Истму, у славу Посеидона; и Немејске, у Немеји (у Арголису), у славу немејскога Зевса. Олимпијске и Иитијске игре иразноване су редовно у размаку од 4 године, док Истимске и Немејске носле 2 године. Сем ових великих светковина било је многих других мањих и помесних, од којих ћемо као најважније поменутн атинске Панатенеје, ириређиваие сваке годнне у славу богнње Атипе и Дионисије , у славу бога Дионисија (Бахуса) — поред миогих других локалнога значаја. Олимиијске игре билесу најважније нзмеђу великих народпих светковипа. Постанак њихов приписује се Пелопсу и његовом упуку Хераклу') у коме је оличен идеал мушке онаге и одважности. Међутнм, Пелопонез је од вајкада био земљиште, носвећено свечаним играма. Очуваи је стари занис, који садржи уговор нзмеђу Елискога киеза ИФигоса и Спартаискога Аикурга но коме је предео Елис остао неутрално земљиште, намењеио грчким светињама и служби боговима. Новод уговору било је иророчансгво, од којега је Ифитос тражио сазета ирдтив куге и крвпог непри јатељства што раздираху иелопонеске државице. Он је обновио занемарене Зевсове светковиие у ОлимЈ ) Тантадои снн, Пклоас, мдад а јуначаи владар Лидијски, а љубииац Иосеидонов, на јуначкоме мегдану аадоби краљевину Пизатску и децу невесту Хиподамеју. Као срећни иобедидац, а у славу бога Зевса, празновао је у Одимпији светковину у ведикој, дотде невиђеној сјајности. Херакле (Херкуд), унук Иелопсов, посде неке среКне борбе, обнови Одимнајске игре с разним утакмицама у којима се, како се нрича, и сам Херакде такмцчио,