Prosvetni glasnik

188

пнји 880. год. прс Христа, од којега со доба редовно држе. Олпмпијске игре, као најстарије, постале су и најчувеније, најзнатније и најомиљеније у народу. На њнх се стицао свет из свију државица грчких, с острва, колонија и најудаљенијих крајева; па њима се светковадо, нграло, певадо и надмета .10 и у физичким и у духовним утакмнцама. Поједине државе и онштние биде су застунљсие нарочитим званичним изасланицнма, којих јсдолазак, на колима и коњима у скупоценој опрсми, био за себс свечана нроцеспја; свака јс државнца била горда у томе да њено носланство буде што сјајпије заступљеио, па су и бираии иајбогатији људи, који су могли импоноватп и оделом и опремом својих коња и кола. Колики су значај имале Олимпискс игре, види се парочито из тога, што су ноједнне државпце слале своје изасланике и онда, кад су између њих трајали неспоразумн ч међусобнн ратови. За врсме трајања светковнне обустављана су непријатељства; општи, нсномућеи ,божански мир" настајао је „чим би херолд мира објавио почетак светога месеца најнре у својој, а носле и у осталим државпцама грчким".... Олимпијске пгре држане су редовно сваке пете године крајем јуна иди почетком јула — по : сле летњнх кресова и то у Олимаији, поред величаиственога храма Зевсовог. Велика важност, која им је придавана, види се и по томе, што су Грци по њнма рачунали време. Бројање Олнмиијада (врсме од 4 годнис) отночсто је 776. године пре Хрнста. Олимаија је врло лена и тиха долипа у Елпсу, плодном и нримамљивом пределу Пелононеском, окружена благпм, маслиновим брежуљццма, који се амФитеатралио уздижу око долине. Олимиија није била варош, већ само мссто на коме су држане игре и светковние, са оевсовим храмом п становима само за свештенике. Многобројан народ и гости са стране, размештали су се о светковини по пољу, нод шаторима. То је место било највећа светиња јелинска; ту, на малом простору, беху нагомнлана најдрагоцеиија блага грчке уметности, хра мови, олтари, народие рнзнице, слике и кипови појединих богова, статуе јунака и победиоца у играма н разноврсни дарови чињсни храмовима од метала и мсрмера. 1 ) ') Лаузаније набраја у Олимкији нреко 60 олтара. У доба старијега Плииија било је ту још око 8000 статуа. Од нре неколико десетина година отночето је искоиавање Олимније; богате збирке скултурннх радова и других разних нредмета асторијске вредности красе данас Париски Дувр Берлинсви и Дтински музеј.

Светковина је трајала 5 дана. Први н иоследњи дап беху намењени религијским обредпма и свсчаиостима, а остала трн за утакмице. Утакмице на Олимпијскнм играма састојале су се у главноме у гимнастичким, играма (у трчању, скакању, рвању, џилитању, бацању дискоеа, пентатлону п панкрацији) и у тркама коњичким н колским.') Код Питијеких,Истмискнх н Немејских нгара, као и код других, локалних светковина (нпр. Панатепеја), бнло је, норед гимнастпчких агона, још н музичких, које су се састојале у продукцијама и утакмицама у свирању, исвању и игрању (илссању), а сем њих уведене су и драмске агоне. Лспа нрилика за одликовањсм пред многобројпим пародом, привукла је и утакмице аесника, беседника н аисаца грчких; тако се помиње Херодот, који је у Олимнији читао једаи одломак из своје историје; а иомињу се н Хииије, Анаксимен, Нсократ и др. У олимиијским утакмицама могао јс суделовати сваки Јелин, ма из којег краја био; само су странци („варвари") и женскиње били иотнуно искључени. Странци су могли бити гледаоци игара, а женама ни то није било допушгено.' 2 ) Нс имађаху приступа ни они, који су каквом кривицом „изгубили грађанску част". Најпре су у утакмицама могли суделовати само зредп људп и младићи (еФеби), адоцнијеје допуштепо н дечацима (у тркама, рвању и нентатлоиу, од 37. олимпијаде). За утакмице борци су се морали брижљиво ирипремати пуних десет мессца, а последњих 30 дана вежбање су вршили у олимиијској гимназији, нред надзорницима, што је било као нека врста исиита. Ради уређења светковине биран је нарочити одбор, већином од 9 чланова — „хеланодики". Пошто је ова светковина првобитно била елсјска, то су Елејцп и доциије остали приређивачи њеии, кад је свстковнна постала оишта, за цслу Грчку. Хс') У старије историјско доба негована је само ироста трка нежачка, у дужини стадије, а од 14. олимпијаде уведена је д вогуба, и од 15. велика трка. Нентатлон се датира од 18. олиии., а аесначање од 23. Нарочито је важна у развитку игара 25. олимпијада, када су уведена витешка вежбања, трке на колима; јахачке трке отиочеле су од 33. олимн.. када је уведена и ианкрација. Утакмин,е наоружанах тркача уведене су тек 65. олимн. г ) Женскање су се могле такмичити међу собом у Олнмиијском стадиону само о светковини Хере, када су приређиване и ритмичке игре (илесање). Њпхово се гимнастичко одело састојало из краткога хитона, с голим десиим раменом и с онуштеиом косом. Паузаније иомнње Калинатеиру, која је у мугпком оделу нрисуствовала олимпијским играма; али је остала некажњена, јер је то учинила из веливе материнске љубави нрема сину, који је тада нрви нут изашао као борад у утакмицама, у којима јб и иаграду добио.