Prosvetni glasnik

НЛУКЛ II НЛСТЛВЛ

189

ланодпкп су се брину.ш о крииремала за свсткоковииу и игре, као н о одржавању реда за време утакмнца: онн су нресуђивалп о нобедн у утакмнцама и одређивали награде. Гимнастичке утакмице вршопе су у стаднону, а колске п коњичке трке у хииодрому. Олимиијски стадиоп, правоугаоног облика, био је дугачак 211 мет. а шпрок 32 м. На крају његове стазе, где је стојала мета (/1е18аи1е), налазило се место за судије, који су бнли одевенп у пурпурном оделу (рогрћут). У иочетку, у срединн и на крају стадиона беху намештени стубови с натписима: „буди одважап!", „похнтај!", „обрни!" Дужпна хинодрома рачуна се на две стадије или 1200 олимп. стопа. У пајдужој трци, за одрасне коње, требало је тркачку стазу прећи 12 иута унаокруг, што је нзноснло дужину 4'/ 2 километра. Бет дана, одређених за светковину и утакмице, беху овако распоређени: Први дан: Свечана и сјајна литија, која је давала прилике да се покаже благостање н обиље богатства и снаге грчке отаџбине; а за тим ириногиење жртава боговима, а на првом месту Олимпијском Зевсу. Истога дана утакмичари су полагали заклетву: да су иснунили све законске пронисе за игре, и да ће се покоравати реду и уредбама за утакмице. Подела утакмичара иа групе за поједиие игре извршивана је коцком. Други н треИи дан беху намењени гимнастичким утакмицама, и то : други дап за дечаке и младиКе, а трећи за људе и стручне атлете. Игре су отпочињале рано у јутру; у расвитку дана све је хитало да заузме места у стадиону. На трубии зпак отпочињало се ироетом трком; трчали су паги, с лаком обућом (сандале) да бп сачували ноге од повреда по неску, тако да им нпгата ннје сметало да могу развити потпуиу телесну снагу и лакоћу. Гледаоци су гласним узвиЦима нодстицалп и поздрављали поједине тркаче. За простом трком долазиле су на ред двострука и велика трка; а за њима: рвање и иесничање. Најважнија од утакмица трећега дана била је ианкрација , којом су се завршавале игре тога дана и која је највећма привлачила гледаоце. Значај утакмица трећега дана састојао се у томе, што је олимпијада добијала име по победнтељу међу људнма. Четврти дан: утакмпце у хиподрому. Ночпњало се с коњичком трком; али важнија беше колска трка! са запрегом обпчно од 4 коња; она је бнла најсјајннја и најпримамљпвнја од свију утакмица: суделовање у њој била је страст богаташа, па и

самнх владара. 1 ) Кола су бнла борачка, старога облнка пз Омпрова доба (ћаппа), с два онижа точка, с округлим, ио задн отвореиим сапдуком за уирављача, подесним за ускакање. Победна слава нпје припадала јахачу, управљачу илн одгаивачу, већ самим коњима, којима је одгаивач могао у олпмпиској долпни и споменик подићи. Истога дана, после подне, свет је поново врвео у стадиои, да присуствује утакмицама у иентатлону, који је отпочињао скакањем, уз тонове Флауте. Тај се дан свршавао тешком трком наоружаних утакмичара (ћорШоЉоппа). Пети дан био је најсјајнији и најрадоснији у овој светковини : хеланодики су предавали награде победнтељима поједипих утакмица; затим су приношене боговима жртве захвалноети, у вези са свечаном литијом као и првога дана, у којој су нарочито победитељи били сјајно представљени, а која се кретала уз пратњу музичких иродукција на Флаути и цитри, уз играње и иевиње хорова. Најпосле, свршавало се свечаним обедом у Прптанејону, нарочнто приређенпм победитељима, уз суделовање несме и музике. Народ се веселио у зеленилу н под шаторима. Награда победитељима била је одвећ проста: маслинов венац. Гранчице за венце сечене су по утврђеном обреду у дивљој маслиновој шуми облпжњега Алтиса, коју је како се прича, јога Херакле засадио. Као други зпак победе давата је н иалмова грана. Маслина и палма означавале су благослов, срећу и вечии живот: оне су важиле као достојни снмволи снаге и победе. 2 ) 11о пресуди халонидика хоролд је, нред сакупљеним пародом, нзвикивао име победнтељево, казујући и име његова оца и место рођења. Победитељи, названн „ Олимиионики", свечано су представљанн народу, окпћени победним венцем на глави и с палмовом граном у десној руци. Народ нх је ноздрављао бурпим и одушевљеннм усклицима. Одликовати се на Олимниским играма и добити у награду маслинов венац, рачунало се код Грка као највећа срећа, која се на земљи постићи може. Победигељ је обасипан почастима и славом, која је разношена но целој Грчкој; уважаван .је и узно') Римски цар Нерон, жудан славе, хтео је и у Олимнији да покаже сној блесак, иа је са заирегом од 10 младих, сјајно окићених нарипа, суделонао у Олимиијском хинодрому, унрављајући кољима сам лично. 2 ) На светковини Панатенеја у Атици дават је у награду такође маслинов вепаи ; на Питијским играма ловров венац-, на Немејским хакова стабљика (Ерр^сћгапке); а на Истмиским јелова грана.