Prosvetni glasnik

366

Најприроднији и најпростији, а и од највећег утицаја јесу гдобуси о којима смо говоридн у одељку 7. Има повеће литературе о том како се њима рукује п какви се задаци могу решити које даје елементарна сверика. Сем тога не поддежи никаквој сумњи да и сднке које се находе на првчм листовима наших шкодских атдаса иди као што их је Летошек нлрадио на већпм табдицама 1 ) —да оне оживљавају саму наставу. Исто је тако корпсна за почетника и допта од прстенова (кругова) бидо у најпростијем обдпку или у обдпку којије дао Геиерт. Ова је направа згоднија јер лепше нредставља најважиије небеске кругове него што се то да прогдедати на звезданом гдобусу. ЧихМ је реч о том да се реше питања о времену које зависи од геограФ. дужине онда можемо иокрај Дајхмановог кронометра 2 ) (који се може употребити и као тедурнјум) — употребптн и времени гдобус Олинов (ОНп). 3 Овај глобус иема хоризонталног нрстена али уз поларни часовни прстен има иодељен екватор по времену и може се наместити за ма коју висину према подусу. Па и пробдеми који стоје у вези са границом датума и са поделом на часовне просторе, дају се много лакше приказатп на временом глобусу него на обичној вештачкој земљиној лопти. Има врло много апарата којп би ишди на то да објасне двогубо земљино кретање ротаторно (око осовпне) и револуцноно (око сунца). Ове се направе зову телурије. Није ретко да уз телуријум нде и лунаријум, тако да се може видети како се месец једповремеио и око земље окреће. Вецел (\Уе1ге1) је умео да сложи у једну целпну телуријум и лунарнјум са небескпм гдобусом и армиларном свером 4 ). Што се тиче тока месечевог онда ће он (гледан са сунца) описивати прилично заплетене цпкличне криве линије и у том се наставник може ослонити на апарате за доказивање од Оиела 5 ) и ХипауФа 6 ). ') 1ае(;озсћек, ТаМеаи (1ег тсћИјтзСеп аз4гопош. ^ео^гарМзћ. Уогћа](;т88е, "Шеп 1880. 2 ) ббррег*, теЉосНзсће Ветегкип§;еп е1с. Еог(;ок Рга?, 1883. 3 ) Уиореди члаиак о Дајхмановом кроиометру (2. Г. 8. Вап(1 8. 190. Времени глобус предстанио је Ви88е1 А. ОИп 20 Фебр. 1880. недагош. збору у Вашингтону и иаазвао велико донадање. 4 ) Онисивање Вецеловог аиарата находи се код Дикервела (Аив^аће, 1868. 8. 129 итд.) и по томе што је се овај знаменити нсдагог по ;ољно изразио имамо разлога примити у употребу тај апарат јер се он увек скептички понашао нрема љима. 5 ) Орре1, описивање неких аиарата за очигледну наставу за астрономско-географску употребу (ХеИзсћ. т. и п. ШЛег1чсћ1). Заслужује пажњу модел за геодентричку пројекцију неправнлности планет. пута (ЗсМеШпћМии^). 6 ) Шрраи^, Ј)1е МопсЊаћп ип(1 оћге УегаизсћапПсћип^ е1с., На1ћег81а(П 1869.

Уз ово ваља нам се сетптп Дронкеа 1 ) којпје учпнио исправку на старпм справама у духу да је путања крива динија, али не круг већ елипса. Врло је умешно саграђен а н са великом размером је телурнјум X. Пика 2 ). Са друге стране не ваља потцењивати као наставно средство тако звани Еклиптикум Геца 3 ) којим се лако износе на впдик појаве које су теже за разумевање. То јеједна стаклена лопта која омотава телуријум и на којој су нацртане најважније звездане групе. Ту се непосредно види како се земља пројектује на еклиптици ако се гледа са сунца и обрпуто како се пројектује сунце на еклпптици гледано са земље. Место једпе једноставне лоптине површине Пенк је употребио Хајнцов апарат са два највећа и најглавнија круга, меридијанским и деклинационим који је од њега за 90° раздаљен и пајзад још једаи који се произвољно може намештати. Изгледа, да се овом комбинацијом може извести веКи број демонстровања (показивање на снравама) и то једновремено. Још су обилнији апарати од Манга 4 ) (универзадни апарат), за тим од Брикса и од В. Шмита 5 ). Ако се наставник извежба на њпма како треба опда може постпћп све циљеве као п са обпчипм телуријумом, али онде где телуријум застане онда овпм апаратом наставник може нретресати са ученицпма и засебна шгсања од теоријске вредности. Ну рад са овим апаратом претпоставља да је наставник извежбан у његовој употребп и руковању што захтева ма!1о више труда. У најоригиналније конструкције долази глобус Е. Наумана. Прво, овај је глобус намењен да се за сваки дан у години и за сваку полусну висину јасно увиђа промена дана и ноћи чега ради постоји засенчена капа т.ј. једна метална подулонта која земљину лопту до ноловипе замотава а нрема првој је концентрична. Са ове капе полази једна ') Бгопке, Еш Те11иг1ит тН еШр1. Ваћп. 2. Г. 8. 8 Вап(1 8. 73. 2 ) Н. РЈск, Е1п пеиез ТеПигшт, 8а12ћиг§ 1878 г. 3 ) На жалост овај апарат није довољно нознат у јавности и ако је добио патенат и у но пеким се школама употребљава. *) Мапд, Баз 2ег1е§гаће Те11ипит ип(1 1Јипаг1ит а1з ОгишИа^е етез аи1ћапен(1еп, 2сг1е§епс1-еп(;\у1ске1пс1е11 ТЈп1егпсМез 1п с1ег Аз4гопот. Оео^г., \Уе1п1ет 1883. Овај апарат надмашује све анарате ове врсте сем Аданијеиог. 5 ) Л\ г . 8сћтМ4, ићег е1П12е §ео§г. УегапзћаипНсћии^зтШе1, \У1еп — 01ти12 1889. Шмитов је глобус погодан да се са њиме ради под ведрим небом чиме се ученику у смањеном облику све нриказује што и на самом небу бива.