Prosvetni glasnik

367

жица, која носи малу доптицу што представља суице. Она је тако намештена да линија 'повучена од те основице ка центру постаје осовина ове капе. Један гномон (управни метал. штап) који се находп па продужењу хоризонталне равнине допушта да се посматра ток сунчев. Најзад да поменемо Голијата између справа тако звани проекциони глобус Адамијев 1 ). Руководни принцип који је служио За извођење мајсторског дела прецизионе механике може се познати у овом да се појаве могу сматрати и са геоцентричког II хелиоцентричког гледишта. По средини ове небесне лопте, (која је представљена масивннм меридијаном са пречником од 2'/ г м. и осталим нужнпм круговима) све сами месингани обручеви подељени тако да су подеоци обојадисани и падају у очн но начину, карданског вешања једна лампа сијалнца која представља сунце, које окружују планете па разуме се и земља. Полупречници тих обручића су веома мали према највећем кругу лоптпном. Ако се унутарњи систем занемари онда се лопта може унотребпти као небесна лопта и иа њој решавати сверни задаци. Кад се пређс Коперникову систему онда се понамештају планете на своја места и пројектују на спољну лопту која је обележена својим најважнијим круговима. Нашем је излагању био циљ да наставника успособи, да између апарата за доказивање одабере онај који одговара његовим склоностима и недагошком схватању, а понајпре буџету гимназијском који је ио обичају доста глатко зарубљен. Никада не треба заборавитп да прави човек може постићи резултате и са несавршеним научним средствима а да ће их и даље постизавати. Жива и јасна реч, ирактично иосматрање, срећан нацрт на табли не дају се заменити никојим моделом иа нека је то и иајдуховптији проналазак.

Неколике мисли о васпитавању девојака изме!>у 15. и 20. године.

Нзбор у начнну жимљења код наших јо девојака, у опште, већ снршен баш у ово васпитно доба. Наша ће грађанка девојка или хтети да буде учитељица, пре или после, или ће хтети да буде госпођа и домаћица у својој кући. Тежња вншем школовању н образовању јавља се ретко, и ако се очевидно појачава. Али и девојка, као и младнћ, бира себи Ј ) АДагш. Ет пеиег Ргојек(;1оп8§]о1)ик. (Аиб1апс1, 65 Јаћг8. итд ). Како се уиотребљава види оиет ту стр. 462. (Уепиз а1з Мог^еп шн1 Аћеп(184егп). просветни гдасник 1898 год.

начин живљења пре двадесете и око двадесете. Питање: хоћемо ли девојци, уонште женскињу, допустити, да се с мушкињем такмичи у што више врста занимања, илн ћемо га одгајити тако, да оно радије (и спремније) нзабере домаће огњиште, него ли јавно иоприште: свакако је у вези са питањем о васпитавању девојака од 15. до 20. године. Уже пнтање о том поставила је „Кбш§1. АкаЛеппе §ететпиШ§. АУЈввепзсћаШзп" у Ерфурту, на утакмицу, са наградом од 300 марака: како се у вишим чиновничким редовима најхармоничније, и ирема смеру најаодесније, може да васиита женски иодмладак између 15. и 20. године. Од свих одговора, који су академији стигли, изабрана су два као пајбоља: г-ђице Лујзе Хаген књижевннце из Берлпна, и г-ђице Ане Бајер, учптељице гр. в. дев. школе у Форсту (Лужица). Оба су рада иаграђена са по 300 марака, а у једној су књизи оштампаии. 1 ) Излагања, мисли, Факта и друштвепе појаве излојкепе у овој књизи, подсећају на домаће нам пнтање о васпитању и образовању наших девојака, н ако је књига локалног карактера. Садржина се тиче сталешког васпитања, које ми не можемо пикако заступати, али привлачи нас мигаљење писаца, да девојка од 15. до 20. године не нрипада ии пансионатима ни вишим школама већ родитељској кући. Оба писца, и не знајући се, заступају једно исго: природа сама наменила је девојци, женскињу, улогу у животу и друштву; али је женскињу природа исто тако дала и јаких умних способности, да се у многим врстама рада може с мушкињем једначити. Ту бн се могло питати само, шта женскиње може, а шта не, веле нисци, те ако му околности ускрате прнродом намењену улогу, да буде спремно за занимање корисно и себи и другима, да све његово занимање не остане само на „плетењу седе." Биће можда корисно, да пропратимо садржину поменуте књижице, али намерно нећемо свуда истицати, слажемо ли се с њоме илп не. На првом је месту, као више научап, рад г-ђце Хаген са врло леним мотом: ЛУЏИсксг ЂЧрћеИ геШе. Нре свега, шта је смер васпитања? Да ли образоиано човечанство кад год молге доћи до једног заједничког смера васпитног? Свакако то би био један од највиших, оствареннх, идеала човечјих, али за сад васпитање се подешава, у првом реду, нрема нацијоналном карактеру ц тежњама, па онда ') Т>гв Егггећипд пег шеЛКсћеп 1идепЛ гот 15. М$ 20. ЂеЈзепвјаћге. Уоп 1лП8е Надеп ипД Апа Вауег. ЕгСиг!. Уег1. v. Саг1 УШаге1. 1897. 2. АиН. 1-80 т.

48