Prosvetni glasnik

НАУКА И ТВАСАНА

545

сти; оие пак иромене, које поменута моћ може да савлада, јављају се као корисне ио живот и у тодикој мери стварају осећање нријатности, колико потпомажу тај живот. Ако накратко ирегдедамо ресултате, до којих је дошао Хорвиц у свом пом. делу у погледу постанка осећања, то 1.) имамо на објективно физио.гошкој страни два молекуларна процеса: а) нагомилавање потецијалне радљивости образовањем комплексних веза, и б) примена животне силе редукцијом тих комплексних веза у простије — накнаду и потрошњу или негативни и позитивни молекуларни процес; 2.) на другОЈ субјективној исихичкој страни пак имамо нроцес , самоодржања и промене, навике и контраста. Ипак обадва ова правила немају важности, ако би се узела строго паралелно једно с другим, с тога и вреде само у опште: претежности негативиог процеса одгонара — навика, иретежиости позитивнога — коитрасг. Објашњење осећања у опште па овај начиа налази се код свију модерних психолога, као што га ми овде изложисмо по Хорвицу, само разуме се с мање илн више нндивидуалних разлика. Ми се у разлагање тих индивидуалних разлика нећемо упуштати, кећ ћемо пре краја ових општих погледа на осећање да бацимо поглед и на то, зашто и под којим се околностима навика и контраст осећају као помагање или спречавање развитка, као пријатност илм непријатпост. Нромепа утисака је битна потреба организма п изазива иријатпа осећања, изузимајући ако су утисци сувише слаби да падраже организам, или ако моћ прилагођивања ирекорачи (својом јачином), у којим се случајевима изазива осећање непријатности (спречавања развитка). Али контраст не изазива пријатпост сам по себи, већ с тога, што се срета с нашом моћи, која га асимилира. Осе&ање пријатности се не састоји у томе, што организам отрии изоесну иромсну, веК у томе, што се ирема пој још може с усаехом да одржи. Из тога одмах затим следује, да и навика изазива пријатност као прилагођивање каквом контрасту, а непријатност пак чим се потпуним уништењем диФсрепцнје ступи у стање ненадраживања илн сувнше слабих надражаја. Организам је као рнзница снаге, која не мнрује, већ тражи ненрестану прпмеиу. С тога оскудица нримене је такођс штетна и осећа се непријатно као и прекомерна употреба те силе. 4. Пре но што нређемо после ових онштих иосматрања на излагање естетичких осећања, да се нозабавимо оиштом карактеристиком осеАања , норед оних наномена у почетку овога одељка, које изложисмо више ради претходног разликовања осећања од осталих психичких Феномена.

Које су црте, дакле, код свију осећања и њихова развоја оиште? Пре свега — сва се осећања одликују богаством и многострукошКу. Нема ниједног пснхичког Феиомена, који није свезан у исто време с извесним осећањем у свести, па макар које врсте били ти Феномеии. Ова распростртост осећања је нагнала мпоге психологе, почев од Шлајермахера па до Хорвица, да осећање огласе не за субјективног пратиоца свести о иредметима, већ за примарпи исихички процес, из којега се развитком даље осталп психички Феномени диФеренцирају (издвајају). 1 ) Друга опшга особина осећања јесте њихова иревласт над осталим психичкпм творевинама; осећања су појаве, које с'е у свести највпше потискују н најјаче наглашавају често чак толико, да остали Феномени нред њима исчезавају аФекти, неурачунљивост). Чак и слабија осећања се не могу лако јачим психнчким Феноменима потпуно потиснути, већ и даље једнако утичу иа ток нснхичких појава (расејаност). С овом нревлашћу осећања у свести стоји у вези и та околност, да осећања мање нлн ВИП1С сгављају телеспе делове у иокрет. Даља оишта особина осећања јесте тавност и нејасност осећања на супрот логпчној јасностн мишљења. Из тога се даље пзводи ладно&а разума н тоилота осеКања. Свакојако ове изразе не треба разумети тако, као да акте разума не ирате никаква оссћања, већ у том смислу, да јо ток осећања, која прате радње разума — мање вшпе тих, за разлику од аФективног тока других осећања. — Слабија осећања се сливају у јвдно и састављају опо стање, које ми пазнвамо оиштом расиоложеношЛу. Из те онште расположеностн изолирају се јача осећања, која изазивају новорку мисли и иромпшљени рад. Из ове опште расположености постају аФектн, ако се нагло оснажи на буди који пачин. На послетку као битне особине сваког осећања јесу квалитет, пнтензитет и тон осећања. Квалитет условљава организацнју оног нерваног дела, који је надражен, односно оне психичке Функцнје, које су стављене у покрет; интензитет је условљен интензитетом утиска, а тон пријатиости или непрнјатности зависи од одношаја утнска према самоодржању организма, што је напред онширније нзложепо. * 5. Сва осећања можемо поделити у ове четирн групе по њнховом квалитету: 1) чулна оссћања отухватају оссћања чулних н виталних осећаја; 2) естетичка осеКања обухватају осећања, која нрате образовање опажаја и представа; 3. интелсктуална 1 Ногипсг, Апа1узе Дег сЈиаШаИуеп 6е№ћ1е. Ма§(1е" 1)иг§, 1878. стр. 62.