Prosvetni glasnik

336

оссКаља , која се ј.чнљају у процесима мишљења, и ; састојн у естетичком осећању, то је за наш рад

[) морална оссИиња , која одговарају одиошајима тежња и воља. — Како се ном. сстстички ингсрсс

потребно да се нозабавнмо с сстсгичким оссКињсм (а с осталим слмо мимогред ц у ве;ш с овим).

(нАСТАВИЋЕ СЕ)

0 Д I Н Е Н Еако се наш народ храни, од д-р Милани ЈовиновиЛа-Ватута, проФесора Бе.шке Школе. I. Жито. — Брашно. — Хлсб.' (Јавно предавање, држано 12. анрнла 1898. у сади .В. Шкоде у Београду). Иеоград. Штамнано у Државној Штампаријп Краљевпне Србије. 1898. 8° стр. 63. У физиологији најиретежнпје место заузима храњење, а од свију храиљивих материја свакодиевно се уиотребљава највнше хдеб. Али од поједнне се храие велики део издвоји као неупотребљив, другн се део применн на рад и обнављање органа, а код деце још и на. ргстење. Ухватити ]>а:ипку између примања и издвајања извесие хране значи дознатн јачипу њене храиљивости .Од Фојта п ИетенкоФера ово су студије жпво упапређиване, а корист им је једногласно призната с научиог и ирактичиог гледишта. Док се биљке хране апорганским материјама, жнвотиње су јединствено везане за бпљке, пз којих црпу целокуппу своју храпу, али на послетку се у КЈЈужном току распадпњем животињских телеса онет све одузето биљкама и враћа. У биљним се ћелијама слажу супстанце с одређеном количином напоне (притајене) снаге, коЈа се лако прометне у лшву снагу, и то поглавито кад стуии у животињско тело н почне се варити. У овом се процесу — као што вели Фојт — комнликовани молекили распадају у простије молекиле, али зближеннје и иогодније за вршење животних радња. Органска се храна у главном састоји из белапчевпна, масти и угљених хидрата. Њихов се састав за исхрану животињског, односно човечјег тела тек примени у сједињењу с кисеонпком, и према томе то су та хемијска једињења, којима се у телу ироизводи топлота, кретање итд. Белаичевине су са својим дериватима најважнпји састојци у организму, јер се непрестано распадају, па се морају храном надокнадити. Алн да се не бн мање или внше беланчовине уносило у организам пего што Фактички треба, ваља знати иотребну количину за оброк, а у томе се баш и састоји рационално храњење, а на ово питање се нарочито и наслања ова студија г. Батута.

П Р Н К А 3 И ./1ибиг је грешио што се тиче албумината, мислећи да се иа њихов рачун ствара лншпћпа сиага, а да угљеии хидрати и масг служе само за развијање тоилоте. Фојт и ПетенкоФер ово образложише, доказавши да органи губе, док тело мирује, исто толпко албумииата, колико и кад ради. Будући с овпм на чисто, физиолози су тражили и нашли где лежи ^рикривени извор за мишићну снагу, н иађоше га баш у безазотној храни — у мастп н скробу, и то да маст стоји према скробу и беланчевини као 9,з према 4,1. У пшепичном брашну има 16,в белаичевипе, 0,« м.асти, 8Г,9 угљених хидрата и0,всолн, дакле садржи у себи све што човеку треба за одржавање живота и за рад. Али пошто у жнвотињској храни (месу, белом смоку п јајима) има много више беланчевнне према угљеним хидратима, и јесте онравдано храњење мешовитом храном. На нр. у мршавој говеђини има 89,4 беланчевине, 5,5 масти, — угљених хидрата и 0,# соли. Масти и угљеии хидрати нешто се у организму сталоже као резервно градиво, а већи део се распадне у угљендиокснд н воду, изазивајући у телу тоилоту н механичан ред. Пошто су угљени хидрати јељтиннји од масти, раднички свет мора да ирибегава више скробној храни, да одржп тело спремно за механичан рад. Исто се то постиже и машћу, сем тога маст је сварљивија од угљених хидрата, али због скупоће раднички се свет мање њоме залаже. Међу тим у новије је време нссумњиво доказано, да се и угљени хидр'ати у организму у маст преобраћају. Што се тиче нотребнпх солп, ужиту је такође размера добро заступљена, а кухинска се со иначе у свако јело готово домеће. У одељку 1. Тело и храна писац се обраћа народној традицији, кад се знало за наше јунаке, а одмах после тога статистичким подацима уверава нас о кржљављењу нашега народа. Још пре 20 година д-р Владан Ђорђевић изговорио је ово ужасне речи: „Кад бих могао да вам изнесем све нротоколе свију наших регрутних комисија — ужаснули бисте се од огромнс масе двадесетогодигињака, који су се морали огласити за несиособне. Неспособан за војску, значи : иеснособан за рад; то значи неспособан за живот." Лекарски-ирегледи обима пр-