Prosvetni glasnik
оцене и
прикази
537
сијуивисине во .Јппка неутешну нам слику даЈу, Јер се број обвсзнпка од сто непрестано смаљуте, тако да се у ваљевском округу сваки трећи огдагаује као неспособан. Једногласно се у г овоме испитивању слажу д-р М. Марковић и.д-р Радмило Лазаревић. 1'авуме се даје у крзкљавих народа и помор већи. А гато се тиче људског века, ту смо тек загрдели. Средњи је век: У Пруској преко 31 год. „ Холандској иреко 34 „ „ Енглеској „ 36 „ „ Белгији „ 38 „ „ Данској, Шведској, и Франдуској преко • • • • • 40 „ а у Србији до 23 „ Писац се с правом пита да ли је овом злу легло ван нас или до нас. 11а одговара: У нас су веома повољне и геограФске и топограФске и климатске прилике за телесно развијање и бројно наиредовање народа, и с правом нам може свако рећн, да је наша отаџбина у сваком погледу милостива мати, која увек својој деци иуних руку на сусрет излази. Србија је и својим положајем н својом природом један од најблагословенијих, најплоднијих, најлепгаих, најнитомијих и иајбогатпјих крајева у целој Европи, и могла би раскогано хранити и два, и три пута толико становпика, колико их данас броји. У нас живи просечно 48 душа па једном квадратном километру, а то се не може назвати „густо насељење." Кршна п гола Швајцарска има на једном квадратном километру 71 становника, Француска 72, Баварска 77, Аустрија 83, Немачка 97, Италија 109, Нндерландија 148, Енглеска 204, Белгија 218 (а има још и гушће насељених земаља), на како тамо свет живи и аапредује? — Србија има 4,830.000 хектара земље, али је од свега тога под усевима само 1,240.000 хектара — дакле тек четвртн део, а три четвртине нису обрађенс. Више јс од аоловине добре и уиотребљиве земље у Србији јалове, јер по статистици „од све земље, која има новољних погодаба за обрађнвање, оре се само 43.77%" — па коме ту може бити тесно? Еао лекар држи се писац само стварних чињеница, и између сво.јих других проучавања нашег народа за сад се у овој расправи бавд само житом, брашном и хлебом. А у даљем току свога рада поново ће разрадити ову исту тему, и то с огромним материјалом из целе Земље, који му непрестано стиже. Што се тиче хлеба, признаје да га има довољно у Србији по тежини, али по каквоћи стојп испод сваког очекивања. Овде се баш запиње, јер ми не жнвимо и не радимо од онога гато ноједемо, дросветни глдсник 1898. год.
него само од онога гато доиста сваримо и у крв ирпмимо. Штогод се не свари и у крв не пређе, неупотребљено се пз тела избаци, те од њега пема вајде. Кукуруз је у Србији махом преовладао а пшоница је ударила назад. Године 1893. било је у нас 23,34% целокупне зиратне земље под кукурузом а само 22,32% под стрмнипом ; шта више у моравском округу заузео је кукуруз 73% све обрађене земље. У старим нашим сиоменицима пзрично се вели, да је пшеница више сејана од осталнх жита, а за кукуруз је наш свет дознао тек у најпозније време. У овоме обрту писац види велику нашу несрећу, јер пшеница садржи вигае беланчевине него кукуруз, и од свих врста жита најбоље се она у телу прима 11 употреби. Готово исто тако издаје наполица (ишеница и раж), на онда редом чиста раж, кукуруз, јечам, овас, хељда и ситна проја (просо). а на послетку сирак. По том рачуну стоји хранљива вредност пгаеничног брагана према кукурузном као 1200 према 750, а то ће рећи: човеку коме дневно треба 1200 грама нроје, треба му пгаенична хлеба само 750 грама. Вредност у новцу писац је овако израчунао за Србију. „11о статистичним подацима од године 1886. до 1895. била је код нас просечна цена пгаеничном брагану 15,24 п. д. по килограму, а кукурузном 11,5з п. д. По тим ценама издао је, дакле, нага сељак (ако се узме у обзир и онај размер воде, гато се у хлеб замесн п у њему остане) за оних 1200 гр. кукурузног хлеба, гато их је дневно трошио 10,70 п. д., а издао би — да је место кукурузног хлеба јео пшенични •за оних 750 гр. тога хлеба само 8,97 п. д. Губно је, дакле — трошећи кукуруз за хлеб — с дана у дан но 1 ,78 п. д., и то чини годишње 6 д. ii 50 и. д. Све и ако рачунамо, да се у Србији пе троши дневно с главе на главу по 1200 гр. кукурузна хдеба, те за недорасле иотрогааче, па онда за варогаане, имућннје сељаке, војнпке, аисенике и крајеве, који се не хране кукурузом, одбијемо половину тог потрогака, ипак остају 3 дин. 25 и. д. као годишњи губитак с главе на главу — дакле око 7'/ 2 мил. дин. на целу земљу. Ако исти рачун изведемо по просечно.ј цени пшеничног и кукурузном брагана за последњих 30 година (од 1866. до 1895.) а она је била 17,90 н. д. за пгаеницу, и 12,7» п. д. за кукуруз, онда излази, да је за то време Србија изгубила 195 милиона динара —• само за то што се хранила кукурузним а не ишеничним хлебом.. Новчани губитак је још већи, ако на истп овај начип испоредимо кукурузни хлеб са хлебом од наполпце (рецимо ншеничне и ржане), а највећи, ако то учиним с чистом ржаницом. Ржани хлеб (по хранљивој 09