Prosvetni glasnik

ПРЕГЛВД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

541

Предмсти н остали прирокови додаци, кад су заменице трећега нсиознатога лица иди нрилози од њих наирављени, било да су у уиитном пли у савезиом значењу, увек стоје исиред ирирока. ЈПто се тиче реда речп према копулативиом одвошају њихову, најбоље се може разглсдати, кад се све речи којс врше коиулативпу, савезиу, службу, према значењу и месту поделе у три гомпле: речи без речсничног акцента, енклитичке речи и ироклитнке, иа се свака гомпла засебио разгледа. Тако, енклитикс од помоћних глагола (краћи облици ових глагола) стоје иза и]»ве речи у речеиици, а тако псто и снклитпчкс замсиице (краћи облици личиих замеиица) теже да се паслоне на нрву реч у реченици. Свеза ли такођер је енклитпка и наслања се на нрву реч у реченици, н стоји иснред глаголских и заменичких енклнтика, ако јс и ових у реченнци. Свезе, које су ироклитике, стоје у речеиицн

на ирвоме месту и иаслањаЈу се на какву акцентовану рсч иза себе. Што се тиче одречнога прилога не, он стоји испред правога глагола — кад је прост, а испред номоћног глагола — кад је сложен глаголскн облик. Предлози се у нашем језпку употребљавају провлитички: долазе испред падежа, за којн сс везују. Само се предлог ради, доста често, и предлог близу, по некад, употребљавају енклитички и до лазе иза падежа, за који се везују. Сва опажања у нашем језику, изнета у овој беседи, поткренљена су миогпм ирпмерима, који су, сасвим нравнлно, узнмани из иародних умотворпна пли пз Вукових сниса. Свима, који желе што бољс нроучити законе нашега лсног језика, тонло прсноручујемо ову одлнчну расираву, нризиатога зиалца нашега језика 11 11. Ђорђевића. Дач,

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛНСТОВЛ

Учитељ, педагошко-књижевни лист, орган Учитељског Удружења. Година XVII. Свеска 1—10. Бласпик и издавач Учитељско Удружење. Ењижевни одељак Главног Одбора Учитељског Удружења: нредседник Илија Миљковић, нотпредседник Станоје Николић, чланови Коста Ерстић и Светозар Вучовић, учит. у Београду; и уредник Мих. М. Станојевић, учитељ у Београду. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србијс, 1898. 8°, стр. 943. Учитељ је јунском свеском завршио седамиаесту годину свога излажења. Мило нам је, гато можемо у самоме лочетку овога краткога ирегледа, рећи, да је Учитељ у седамиаестој години свога живота у нуној мери правдао ону топду љубав, коју су према н>ему указивали чланови Учитељског Удружења: био је и угледан педагошко-књижевни лист и прави орган Учитељског Удружења. ♦ Материјал је у Учитсљу ове године био разноврстан, и махом сав марљиво одабиран. Као што је и у другим стручним листовима, тако јс и у Учптељу прво п најугледније место било уступљено расиравама и чланцима. Чланакаје било доста, и они се међу собом разликују како предметом који расправљају и начином самога расирављања, тако и својом вредношћу. Има их и оригиналних и иреведених. Махом сви чланци расправљају питања о школп и настави: о методици појединих иредмета, о постуиању с васпитаницнма, о васиитачу и његову раду. За неке се од чланака може рећи, да су баш ваљанп, док би неки, истина врло мали број, могли и не бити штампани у Учитељу, који је поглавито намењен наставницима основних школа, н који је у многим удаљеним и усамљеним местима једнни гласник о школи и просвети. Је-

дан је од чланака, који нарочито прпвлачи иажњу на се. То је светоеавски говор ректора Велнке Школе, д-р Војислава Бакића „0 сриским народним и иросветним идеалима", у коме је леи преглед целокупног нашег данашњег школовања, и многобројни читаоци Учнтељеви биће много захвалнп и своме староме пријатељу Бакићу и уредништву евога Учитеља, за овај леп говор. Не можемо ћутке прећи ни преко чланка учитеља Дим. Ј. Путнпковића „Очи на север", у коме се с иуно разлога тражи, да у нроуређењу својих школа не тражимо увек угледе назападу. Сразмерно велики број чланакаиосвећен је методици појединих предмета у основној школи, н врло ће корнсно послужити млађим и још неу г ким наставницима, нарочито наставницама осн. школа. Од чланака ове врсте ваља указати на прилого Крсте Јонића, Торђа С. Којића и Илије Миљковића. Иреведених чланака прилично је, и они су предметом који расирављају у сагласности са оригиналним чланцима, и од њих, норед превода Ђорђа С. Којнћа, Рпсте Стојаковнћа и Св. Поповића, ваља нарочнто поменути превод Ив. М. Шајковића, д-р Ј. Дурђика чланак „Однос недагогике према другпм наукама", и д-р Ст. Окановнћа Е. Беме-а „Иедагошка инсма". Да поменемо још н лед чланак П. Љотића „Иочетак душевног живота код детета", у коме су побројани ресултати, до којих су дошли Прајер, Генцмер, и др., носматрајућп дете пре и после рођења. Прегледајући овако, ма и иовршно раснраве и чланке у Учитељу, врло бисмо се огрсшнли, кад не бисмо поменулн и једну новину у овоме листу, која је у добри час заведена. Учитељ је у овој годинп донео лепе ирнлоге нз народне педагогнје. Први је био нроФ. Тих. Ђорђевић, који се у Учптељу јавио с прилогом ове врсте, и то више као оглед, као подстицај другима, да купе и објављују грађу ове врсте. И одмах