Prosvetni glasnik

542

нгкг.шд тколских листовл

су стигла уредништву још два ирилога из народне иодагогије. Ово што је V овој години објављено нека служи као уиут и подстрек за купљење грађе за народну иедагогију, јер у другој години у Учитељу ваља нарочити одсљак да буде устуиљен ирилозима ове врсте, који Ке корисно послужити свакоме, који се бави ироучавањем нашег народног живота. Да ако после објављених прилога ове врсте у брзо добијемо и исдрпну расправу о народној педагогици у Срба. Иод натписом „ г 3а школу и учитеља" у Учитељу је ове године објављено пет чланака, и у њима се расправљају питања, која сс непосредно тичу оамнх наставника осн. школа: њихов положај међу оста.аим нашим јавним посленицима и њихова награда. Станарнна се учитељима још једнако н неправедно одређује и врло неуредно издаје, те је тој невољи наших учнтеља н носвећена скоро половина ових нрилога. Углсдним предавањима и у овој годшЉ устуиано је место у Учитељу. Било ихјешест: два о писменим саставима од Крсте Јонића; два из српске граматике: „Мењањо именица", за IV разред, од Косге Јовановића, п „0 усклицима", за IV разред, од М. Станојевића; једно из земљописа, — „О Маћедонији" за IV разред, од Арсе Иантића, и једно из историје, — „Бој на Каменици", од Косте Јовановића. Сва су предавања пажљнво и леио нзрађена, и корисно ће послужити многим наставницима, нарочито почетницима. Лена им је одлика, што немају оних непрестаних ионавл.ања: „Мир, децо! седитс право! Пазите!" без ко.јих се у својс врсме ннје могло ни замислпти овакво предавање. Како учитсља почетника н у нослу невештих има ио свима разредима, уредништво Учитеља добро би ураднло, да у будуће објављује ова, за почетнике тако кориспа нредавања но нскомс плану; да за сваки разред буде по које, а не за један разред по неколико, а други ни једно. 11о нарочитим натнисом „Из школског живота" објављују се леие белешке иојединих наставника о деци н школи. Дониси у Учитељу су корисна новнна, која је, ако сс не варамо, нре две годино уведена. У њнма се износе опажања о школи и раду у школи; о ученицима и њнхову нохођењу школе и цркве, п узроцима учепичких изостајања од школе и цркве; о учитељима и приликама, у којима раде; о најближој околини школе и учитеља. У њима се говорн о узроцима који сметају напретку основие наставе и народне нросветс, и износе се лени нредлози за наиредак и једиога и другога. У овој је години у Учитељу било једанаест дописа: из Јасенице, Ниша, Крајине, Милутовца, Левча, Дворана, Иодгорине, Пирота и Алексинца. У већини од њих налази се драгоцена грађа за све оне, који прате развитак и иаиредовање нашо народне иросвете. Да би Учитељ што потпуније одговорио своме задатку, у њему има и забавс везане са ноуком. Прилози ове врсге носе заједнички натпис „Забава и поука". У овој години било их је седам нод тим натнисом. Ов н ирилози у У г чнтељу знатно се разликују од прилога ове врсте у другим стручним листовима: сви су тенденциозии, написани с нарочитим смером; сви су из учигељског живота, и — сви су из учитељева пера, сем једнога, па и тај један је из пера Јанка Веселиновића, који је некада био учитељ. Од Мих. Сретеновића је највише ирилога — три: „Два срца" и

„Под својим кровом" су одломцн из једне иовећо приповеткс његове из учитељског живота; и ако су одломци, ипак сваки за ссбе чине приличну целииу, и дају лепе слпкс из учитељског живота, које бн на сваки начнн биле много леише, да је у њима внше нриродности. „Истрајност побеђује" од М. Станојевића је прилична сдичица нз учитељског живота, израђена по туђој мисли. „Сигуран лек" Јанков могао је бити врло лена слика, да је било мање хитања у изради, и да тенденција слико ннје онако видна. „Учитељ Иван", од Ђ. Ивковића и „Јадник", од Вл. К. Петровића хоћо да прикажу, како је учитељски позив тежак, и како се ненраведно поступа с учитељима; у тежњн да се што јаче истакну невоље, које учитељ мора у своме раду и животу подносити; иисци су занемарили многе захтеве, који се траже за лепу слику, на ма она била и из учитељског живота и тендециозна, те ови ирилози мало могу поднети као забава. „Сеоска учитељпца" Мих. Сретеновића није без нарочитога смера, али је лепо и вешто израђена, те со" тенденција у први мах не опажа и слика се са задовољством може читати, и ако јој иредмет ннје нов. Добро би било, кад бих ових ирилога било више Учитељу, јер јо Учитељ у многим местима месецима једина лектира учитељима. Само не би требало у нрилозима ове врете у онако црним бојама износити незгоде учитељскога живота. Учитељима се у истини чнне многе ненравде, њихов је живот врло мучан, али у њихову нослу ,и у њихову животу нуно јо л леиих ствари, које могу бити предмет лепе слике н приче. које неће своме читаоцу учитељу мрачити лицо и стезати груди, воћ му ведрити чело, и чинити да још боље и вишо осети и зиачај свога мучнога али узвишенога позива и милину свога рада. Тако, забава нека буде здрава, свежа забава, а поука корнсна ноука. Свака свеска Учптељева доносн још редовно: „Просветни преглед", „Школско кретање у свету", „Књижевност" и „Просветие занисе". У Просветном прегледу ирати се радња нашег Главног Просветног Савета, саопштавају расписи и одлуко министра просвете о основним школама, прате сви појави у нас, који имају везе с основном наставом и учитељима. „Школско кретање у свету" намењено је вестнма о школама ио другим земљама. Под натнисом „Књижевност" приказују се и оцењују домаће и стране књиге и листови. У овој години су приказани и оцењени многи уџбеници за основну школу, књиге н листови за младеж, као и стручни листови и књиге. Желети је, да се у будуће још већа пажња поклања овоме делу, и да се редовно нрати сва књижовност наша намењена школи, учитељима и деци, па ма и не биле ириказиване стране књиге и листови. У Просветне занисе уносе се белешке о кретању наншх и страних просветних друштава и установа, лични гласови, белошке из науке и наставе и различности. Учитељ је у овој години ваљало у неку руку да будо и лисг за матере, пошто се Домаћица готово од самога постанка свога одрекла свога правога нозива, н овога ради у њоговим ступцнма налазимо прилога намењених иоглавито мајкама. Похвална је тежња: да орган Учитељскога Удружења донесе што више користи својим читаоцима, али је желети, да он остане и даље само лист за учитоље, а Домаћица и Женски Свет да у истини постану листови за српске матере и домаћице.