Prosvetni glasnik

544 преглед школских листова

уиознати читаоце „ПрЂгледа" са исихолошким иоследицама умног рада. Нас се вите тиче други чланак Колико и какве треба да буду глаголске промене у етарабугарској граматици у коме је ј. ТР'нфонов покушао образложити своје погледо о начнну како би со могла практичније известн и лакше а поузданнје изучити промена глагола у старословен. језику. По нашем новом наставном плану сужен је обим учењу старог словен. језика: сведен је на меру која је неопходна да би се могли читати текстови наших старих књижевннка из доба Неманића. Баш због тога нас морају интересовати сви предлозн, којима се иде на то да се учење овог језика учини практичнијим, како би се лакше могао изучити. Митпљење г. Ј. ТриФОнова заслужује да се на њ скрене пажња. Иолазећи од Факта, да су се у бугарском језику боље очували глаголски облици, г. ТриФунов налази, да би, изучавајући старословеиски језик, главну пажњу требало обратити глаголској промени. А глаголски се облпцп, но његову мншљењу, излажу обично тако, да њихово изучавање задаје ученицима више муке, него ли.што им доноси користи. Да томе недостатку доскочи, и задатак је овоме чланку, у коме се нисац старао показати и образложити начин, како да се ради изучавањо глаголских промена. Старословенски језик изучава се у бугарским гимназијама ио двема граматикама: Ал. Теодорова и Љ. Милетића. Обе се држеЛескинове ноделе глагола на врсте и иуне су образаца, по којима се мењају глаголи нрема врстама и суврстама. Указавши обема основне мане, услед којих је, радећи по њима, тешко постићи жељени успех из овог предмета., писац утврђуЈе своје осиовно гледиште: ири иромени глагола у старословенском језику не треба да се има на уму једнонремено и основа сад. времена и основа начина неодређенога. Сва тешкоћа при изучавању глаголских промена долази, по пшпчеву уверењу, отуда, што се она везује за класиФикације, у којима се или основа сад. времена потчињава основи начина неодређеног или бива обрнуто. Облици, изведени одједне основе, треба да се излажу без обзира на облике, изведене од друге основе. Да што боље образложи своје мишљење, инсац полази од Факта, да ио сад. времену и начину неодређоном можемо погодити, како треба да гласе и остали глаголски облици, ако знамо наставке којима они постају. Питање је, колико вредности треба давати овим наставцима ? Кад човек говори, извесне облике употребљава но сећању, а остале изводи по аналогији. Вива да неки иут научимо неку реч, коју никад ире тога нисмо чули. Ми је опет за то можемо мењати у свима облицима прсма речима које знамо н са којима је она слична. За промену глагола имају важностн само они од основних елемената сад. времена и начпна неодређеног, са којима су у каквој било свези остали облици. Види ли се, да је некакав наставак или извесан део корена свезан с каквнм Флексивним обликом тако, да се по њима може да нађе овај иоследњи, — онда се у нромени морају и они имати на уму; Тако кад је реч о образовању имперфекта и трпног гл. придева прошлог, треба знатн да ли се основа завршује на ?Ј н а или на други који сугласник. али је за саму промеиу сасвим свеједно да лн су овн 'Ђ и «

од наставка или су део корена. Ако се један наставак јавља без иромене у свима облицима, изведеним од дане основе, не мора се иматн нарочиго на уму при мењању тих облика. Наставци се морају изучити, али то треба да буде независно од системе саме кОњугације. Од глагола иесл; н с'к\'нж сви облици, пзведенн од основе садашњег времена, једнаки су, и онда нема разлога делити према наставку млч те глаголе у различне групе. За промену глаголску, кад јој треба олакшати учење, од значаја је само да се укаже, од којега облика на који може прећи, другим речима — који је облик нроизведен. Аналогија при овом изучавању треба да пма ону улогу, коју је имала и има у стварању језика. Именице: мл'книи, стага, строуга, чешоуга нду све у једну врсту и мењају се по истом обрасцу, без обзира на то, припада ли самогласник пред га корону или је од наставка. Исто тако и при промени глагола треба да се узимају у обзир само они наставци којн утичу на Флексије даних облика. Ако извесан наставак утиче само на облике, изведене од основе сад. времена, а не и на облике, изведене од основе начина неодређенога, о њему треба да се води рачуиа само при излагању првих, и обратно. Сви облици, изведени од основе садашњог врсмена, могу да се изуче по аналогнји промене глагола : неслч (I), крТ)Лл\, зндлч (II), ^валјж (III) и гатп* (IV). За облике, изведене од основе начина неодређенога, служе му као обрасци глаголи: нести, решти ; кр-кп-и, др-кзиж-ти. Кад се изуче добро облицп ових глагола — а опи се могу збити на три штампана листа — ио угледу иа њих могу се мењати и сви остала глаголи. Због ирактичности ногледа, којих се држн г. ТриФонов, ми црепоручујемо овај његов чланак пажњи наших наставника. У трећем чланку, Еволуџија васиитања, покушао је г. Ив. Гсоргов изложити у кратко садржнну најновијега дела 1 ) познатог научника Француског Ш. Аетурноа. У другом одељку „Из науке и школина живота" има доста прилога од већег нли мањега интереса. Свраћамо иажњу само на један, јер је то новина, коју би требало одомаћити и код нас. У Вел. Школн у Софији има и семинар за словенску Филологију. Ио упутствима проФееора студепти обрађују иоједине теме, које им се задају, н кад их израде, читају их у семинару. Ту онда излажу свој рад критици и проФесора и својих другова. Овакав се рад свуда показао као користан, па ето видимо да се одомаћио и код Бугара. У овој књизи је оштамнан такав један рсФерат, који је студент М. II. А. читао у семинару. Тема му је Лорекло и домовина старословен. језика. РеФеренат изложивиш о овом питању различна мшпљења, задржава се нарочито на Миклошићеву, старајући се ослабити доказе, којима га је он бранио и утврдити да је старословенски језик унраво старобугарски н да му је постојбина у Маћедоиији. 11о изради се види да је млади референат добар и марљив ученик, алп и доста велики шовиниста. ') I/ Ето1и110п с!е 1' Е<1иса1шп Јапв 1еа сМуегзез гасе$ ћиташек раг —, зеегеШге цепбга! с1е 1а 8осле1е (Гап1гореЈ о^1е. 1'апн. 1898. стр. XVII -ј- 017. Дена 9 динара.