Prosvetni glasnik

ИРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

543

Са језиком у Учитсљу можемо бити задовољни. Чланови књижевног одељка Учитељског Удружења, а нарочито уредник Учитељев, марљиво су и савесно вршили своје дужности ирема друштвеноме органу. На томе им усрдна хвала ! Ж. 0. д.

УчилшценЂ Прћгледт. , м^сечно еписание. К)ни — Августг. Софин 1898. Ова кн.ига званичног органа бугарског министарства народне дросвете одмиче од осталих својих друга обилатом садржином, која се одликује и вредношћу и разноврсношћу. У званичном делу штампани су неколики растшси, којц немају за нас интереса, и иоказано је кретан.е наставничког особља. У незваничном делу привлаче иажн.у на првом месту чланци, који се истичу и занимљивошћу теме и ваљаношћу обраде. Уредник „Пр'ћгледа", г. Н. Станев, којн је у бугарској педагошкој литератури познат са много својих ваљаних радова, иокушао је у члавку Умни умор упознати бугарску публику са ресултатима, које су изнели у своме делу 1<а /аИдие Гп1еЏес1ие11е 1 Француски психолози А. Вте1 и У. Непп- Тема је чланку и заннмл>ива и сувремена, јер се у последње време, више него и о којем питању, писало и расправљало о питању о умној преоитерећености ученика. И ако је ово питање ио нрироди својој такво, да је интересовало и иаставнике, и родитеље, и лекаре, и владу, па и цело друштво, ипак се није усиело доћи ни до каквих трајних а иоузданих ресултата. Опажа се да нешто у пастави није на свОм месту, да нечему треба поправке. Најлакше се заиази што нрво пада у очи, и с тога је у много случајева „умна преоптерећеност" ученика наставним градивом, пре него што је озбиљно нроучена, послужила као изговор, да се "оправдају извесне мере, којима се ишло на то да се неки заиажен недостатак исиравн. А бива случајева да се овом „умном нреоптерећеношћу" правдају неуспеси, за које је крива леност наставника. А. Бине, директор Физиолошке психологије и В. Хенри, доктор ФилосоФије, јављају се као иницијатори испитивања, којима је смер доћи до поузданих података за решење овог питања. Ова им је књига прва у низу оних, које ће бити публиковане у овој Библиотеци. Време је да се и Педагогија, наслањајућн се на оиит и иосматрање. заснује па ексиериментима. Писци су у својим испитивањима врло опрезни. Најнре су се постаралп показатн шта је то умни рад и како се он мери, јер је тај термин врло простран н променљив, може да буде кратак и дуг, јак, слаб или умерен. Ученички рад заузима средину између кратког, слабог и дугог, наиорног рада. Сем тога треба разликовати умни рад вољаи од онога, који је механички. У овом случају писце занима само први, и с тога се старају испитати, кад он доводи до умора, који раслабљује тело. Да се нзучи умни рад но својим последицама, најчешће се прибегава рачунању умом, као начину, који најпоузданије води тачним Закључцнма, јер се помоћу 1 Чини арву свеску ШШоТеуие (1е реАадоуге е! Ае рвусћоЈодге. Рапв 1898.

њега може да. нагони лице које служн као нредмет испитивања на кратак или дуг умни рад. Овај је начин нодесан и. с тога, што може помоћу њега да се сазна: ради ли лице савесно или не. Али је најбоље код овог начина испитивања, што је лице, док ради, неиоКретно и не говори. Друго .је срество — ионављати на иамет читав низ бројева. Овде већ мора лице, које служи као предмет исицтивања, да говори, те услед тога умнн рад није чист, јер мора да говори, да се креће ит.д. Покрај ових служе као добра сроства за иснитивање задаци, да лица која се испитују по сећању испричају по нешто из неког дела које су читали, или да изложе доказе за неку теорију ит.д. алп је свима овим срествима недостатак што лице које се испитује мора да говори, да изводн разне иокрете, а то све отежава разазнавање последниД од умног рада. И читање јс једна врста умног рада, номоћу које могу да му се испитују ресултати. При испитивањима мора се водити озбиљна рачуна и о појавама, које прате умни рад, као што су разнн душевни покрети, те га чине још тежим него ли што је. Последице умног рада могу бити двојаке нрема томе, да ли умни рад нроизводи физиолошке промене у органпзму (као у крвотоку, дисању, темнератури, варењу, и.т.д.) или у већој нли мањој мери замара памћење и утиче на различне умнр и моралнв Функције. Г. Н. С т а н е в се постарао у овом чланку изложити само физиолошке промене, које изазива у организму умни рад. Према испитивањима А. Бинеа и В. Хенрија: 1.) Умни рад утиче на срце изазивајући брже куцање нулса или и промену ритмичности куцања. 2.) Умни рад утиче на кретање крви: а) сваки јак и кратак умни напор изазива кретање Функцнја, убрзава куцање срца и дисање, носле чега настаје слабљење истих функција; б) ако умни рад траје дуже, а тело се ири том не креће, радња срца слаби н умањава се циркулација крвних судова. 3.) Умни рад има утицаја н на темнературу тола, јер су многн научари констатовали, да со темнература козке на глави, а особито на темену и челу, повишава, кад човек ради умом, а тако је исто утврђено да се у том случају истина споро н помало, увећава и централна топлота тела. 4.) Умни рад има утицаја и на процес дисања, јер га, ма и врло мало, убрзава. 5.) Умни рад је од утицаја н на мишићну снагу: ако је кратког трајања, изазива тренутно нојачавање енергије у иокретима које врпшмо с учешћем наше воље, а на против, ако је дужп по трајан.у, слаби мишићну снагу. 6.) Умни рад утиче и на процесе хран.он.а, којп су основа за све друге Функције, те је с тога од нарочитог иитереса испитнвање ових утицаја, ак.о со хоће правилно да реше питања о школској хигнјени. Резултати, до којих се дошло овим иснитивањима, још не допуштају извођење закључака, на основу којих бн ее могла решити најважнија питања школске хигијене. На овом пол.у нма .још доста да се ради. 'Го је у кратко садржина овог првог чланка. У књизи која за овом дође обећава г. Н. Станев да ће