Prosvetni glasnik
548
К0ВЧ1ЖИЋ
III К01Е
РАЗРЕДИ «ј . ^ и
I
II
ттт
IV
V
VI
VII
УШ °
Прва београдска гимназија ... Друга београдска гимназпја Зајечарска гимназија • : Крагујевачка гимназија Нишка гимназија Врањска гимназија Ножаревачка гимназија Чачанска. гимназија Шабачка гимназија Ваљевска гимназија Пиротска гимназија В. Ж. Школа у Веограду • 1). Ж. Школа у-Крагујевцу • • ...... Свега
167
172
144
118
125
91
76
78
54
57
43
33
116
93
77
56
77
92
67
63
37
33
28
21
82
79;
56
64
64
44'
46
30
65
52
36
52
38
58!
60
32
3 7 ј
36
20
.25
152!
89
92
115
зб!
32
21
22
100 62' 27 42 35 12 28 31 30 | 102 41
85 47 22 31 56 14 32 21 32
81 50
72
7,8
936
42
17
538
7
7
250
21
24
460
23
33
446
—
—
145
—
—
341
—
—
■ 236
—
—
267
—
—
188
—
—
118
—
—
631
—
—
202
1.059 928 766 709 510 471 165 1594.758
У иотиуним средњим школама највише је ученика у првој београдској гимназији — 936 а најмање у зајечарској — 250; од шесторазредних средњпх школа највише има ученика пожаревачка — 341 а најмање врањска гимназија — 145; од четвороразредннх ваљевска гимиазија има 70 ученика више од пиротске; Виша Женска Школа у Веограду има 429 ученида више но што их је у крагујевачкој Вишој Женској Школи. * Шести разред ужичке приватне гимназије. — На молбу управиог одбора ужичке ириватне шесгоразредне гимназије, министар просвете и црквених послова одобрно је, да за ову годину шести разред там. приватне шесторазредне гимназије буде са истим наставним иланом и програмом, као што је у тестоме разреду реалнога одсека друге београдске гнмиазије. Остали разреди имају наставни план реалне гимназије.
Школе у Српству Зграда за сриску гимназију у Новоие Саду. — Патронат српске велике гимназије држао је крајем месеца августа ове годиие седниду, у којој је донета одлука, да се приступи зидању нове зграде за гнмвазпју. Зграда ће битк у ренесанском стилу. План је израдио архитекта Владан Николић. Већ у новембру отиочеће радови на подизању зграде.
Школе у Аустро-Угарској Осиовне гаколе у Угарској. — По званпчном извепггају угарског министра проевете било је 1896-97. године у Угарској 2,933.100 деде дорасле за школу, а од њих походило је школу те године 2,341,624 детета. Без гаколовања остало је 591,476 деде. Према ранијој години ове године увећао се број ђака за 7748. Свега гакола било је 16.951. Према ранијој години увећао се број школа са 67. Учитеља и учитељида било је 27.150, а то је 500 впше него годнне пред овом.
На пензнјн учнтеља -да било је издато 833.463 Фор., на пензије учитељских породида 243.101 Фор. П. * * * Јорданов парк за дечје игралиште у Кракову. Мало је великих градова, ко.ји би имали тако велики и уређен простор одређен само играма, телесном вежбању и забави младежи, као нгго то већ има Краков. Т. зв. Јорданов ларк има око 9 хектара простора, негде обрастао травом, негде засађен дрвима, негде носут шљунхадм и неском, или изводеним нарочитим стазама нотребним за разне игре. То је место одређено младежи за игру и забаву. Ту од раног пролећа до позне јесени долази сваког дана стотинама деде да се поигра и забави после гакОлскнх часова, а иод надзором учител.а или чланова краковског гимнастичког друштва Сокола. Ако је време рђаво, деца се забављају у нарочитој згради (17. м. дугачкој а 13 м. високој), која је као цео парк остала после хфаковске изложбс. У овој згради поред велике сале за игре, налазе се одељења у којима су канцеларија управитеља игралишта и купалиште за децу, у ком се 30 деце одједном може купати. Ко хоће да се игра у овом игралишту, мора се пријавитн и записати, а при том плати незнатну сумицу на употребу сирава за игре и на илату учитељима, којих је око 20. Прн унису свако дете нрегледа лекар. И град Лавов спрема се да уреди игралиште слично овом у Кракову. „Учитељг
Школе у Трсту. — Интересантно је како стојп број школа у Трсту и његовој околинн, кад се зна кавве јо народности становништво тамошње. Године 1896-97 била је тамо једна грађанска школа мушка, а једна женска с немачким нас/гавиим језиком. Обе су издржаване о трошку држ,авном. Град Трст издржава две грађанске женске школе талијанске. Словенских грађанских школа иема у Трсту, и ако је у Трсту Словенаца неколико нута више него Немаца. Основних