Prosvetni glasnik

ЈЈ 0 В Ч

школа, било је у Трсту 38 и то 11 мушких, 12 женских и 15 јмешовитих. Од ових 25 су с талијаиским иаставлим језиком, 11 са словенским и Зс немачким. Од словенских било је 9 мешовитих, а само но једна женска и мушка одвојене. Приватних гакола било 6 талијанских, 2 немачке, 2 немачко-талијанске, 3 словенске, 1 српско-хрватска и 1 грчка. Учитељаје било 149, а учитељица 177, јер од горепоменутих школа било је 12 талијанских са по 4 одељења, 13 са по иет одељења, 8 са по шест одељења и једна са седам одељења; словенских било 2 са ио 2 одељења, једна еа 3 одељења, 8 са 4 одељења. — Талијанске и немачке гаколе су у граду, и талијанске издржава опгатина, а немачке држава, а словенске су у околини града. У талијанским гаколама учило се немачки, али, како званична извегаћа тврде, с недоволлим уснехом. У словенским гаколама је талијански језик редован предмет. п. * Једна новина за учигеље у Корушкој. Министар нросвете недавно је објавио учитељима у Корушкој, да им се допушта, да се ради свега стручнога образовања, могу служити великом јавном књижницом у Целовду. Књиге ће се иојединим учигељима, па њихов захтев, слати поштом бесплатно, преко њихових гаколских управитеља. * Чеси и њихове школе. — Недавно је био главни годишњи скуп Школске Матице у Чегакој, и на скупу су поред осталога објавилп и прилоге, које су у прошлој години дали за гаколе поједине оиштине, друштва и појединци. Тако су госпође у Прагу скупиле преко 40000 динара, а сама варошица Лузон, у којој је 6000 становника, иослала је те године на 20000 динара за школе. Чеси лепо иоимају значај својих народних школа у борбн, коју воде за своје самоодржање, и врло раду дају за њихово одржање и наиредовање. Да се види колика је њихова љубав према школи, биће довољно поменути, да. се, према прикупљеним иодацима, на школе у Чешкој иотроши годишње преко шесет милијоиа динара, а од тога влада даје само трећину, а остало се подмирује из Фондова, које су иоједини оставили иа просвету, и прилозима. * Школа аа умно неразвијену децу. — У свакоме разреду Осиовних школа има деце, која су умно слабије развијена од осталих ученика, те задају много носла, учитељу, отежавају наставу, а сметају и осталој деци. Да би се све ово отклонило, у Ирагу ће установити нарочиту гаколу за такву децу, и програм у тој гаколп биће знатно мањи, но гато је у гаколама, у којима су деца умно довољно развијона. * Технички Факултет у Брну. — У Приу, у Моравској, основаће се иов технички Факултет, у коме ће се иредавати на чегакоме језику. * Чешки женски иансионат. — 3. септембра ове године отворен је у Прагу први чегакп пансионат за женскс. У ианснонат се примају хришћанке девојке, чегаке или друге које словенске народности, које иду у градску Вигау Девојачку Школу или какву стручну

в ж и 'в 549

жеиску гаколу. Свака плаћа 100 динара месечно, и за то има у заводу стан, храну п све остало гато јој је потребио. Смер је пансиоиату, да васиитава девојке у чисто народноме духу, како би ове касније могле достојпо представљати чепгко-словенску жену како у породичном, тако и у народном друштвеном жпвоту. Питомице ће се снремати за добре домаћице.

Шволе у Русији Трговачке и занатлијске школе :?а жепскин>е. — У Русији се спремају да заведу трговачке и занатлијске школе за женскиње, како би се задовољила једиа осетна потреба, иза.звана развитком трговине.и индустрије. Надају се, да ће ове школе бити добро похођене. Школе у Немачкој Плате учитељима у Берлину. — Према повоме. гаколском закону регулисане су плате берлииским учитељима и учитељицама основне школе. Тако оеновна је плата: управитељу и учитељу 1200 марака, учптељици 1000 марака, и привременом учитељу 960 марака на годину. Поред тога сваки учитељ, односно учитељица, има накнаду на стан, и нарочити додатак, према годинама проведеним у служби. На име стапарине добивају: управитељ 800 марака, учитељ 648 марака, учитељица 400 марака и стручна учитељица 300 марака на годину. Додатак према годинама нроведеним у служби износн код учитеља после 31 годино 2200 марака, а код учнтељице 1100 марака. * Школски лекари. — Како опгатински лекарп нису иоклањали довољно пажње школској хшијеии, заступништво града Хамбурга одлучила је, да заведу нарочито школске лекаре, којима ће бити задатак, да се брину о здрављу деце по школама, и да природно иеразвијену децу издвајају из школе и упућују у нарочите заводе, где ће се таква деца учити. Исто тако школским лекарима биће дужност бринути се, да се спречи ширење кратковидости код деце. Да би здравље у деце по школама било што повољнпје, деци ће се допустити бесплатио купањо у јавиим куиатилима, п нливање ће се увести као обавезаи предмет у народпе школе. * Учитељи почетници. — Млади учитељи, који први пут почињу у гаколи ра.дити, имају у почетку да се боре с пуно тегакоћа. Нарочито им је тегако, кад одмах у почетку добију неподељену школу са сва четири разреда. Овога ради сиремају се у Немачкој, да учитеље иочетнике у иочетку постављају само у подељеним гаколама, где има вигае наставника, да се прво уз старије и вегати.је учитеље привикну у учитељском послу, иа тек. после да им дају и пеподељене школе.

Школе у Швајцарској Учитељска служба у Швајцарској. — Учитељи у ТПвајцарској врло су мало награђени и поред тога нису нимало сигурни са својим иоложајем. Њих оппггине плаћају па их оне и бирају. Како се у сваком месту после извесног броја година вршд поново избор