Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГЛ

ПРОСВЕТНОГА САВБТА

Према овом требало је у уводно^г одељку у кратко изнети, какви су и шта су били цариници п Фарисеји, иа одмах иснричати Христову причу. У" причн о неваљалом сину, казујући како је млађи син тражио од оца свој део имања,- вели: „Отац му даде имањеТу изгледа као да му је отац даоцело имање, а не део његов. Даље, нрича, како је неваљали снн чувајући свнње гладовао, па велп: „ Жељан беше да се наситп корењем које су свиње јеле, али му и то нико не даваше!" Као да му је и за то ваљало кога молити?! Да бн се избегло ионављање једних истих речи, ваљало би изоставитп целу реченицу у овој причи (стр. 10. други ред озго) од „Идем оцу своме" итд, све до тачке, па је заменити са: Идем оцу своме, па 1>у га замолити да ме-примн у кућу макар и као слугу, Из иоуке да се први насаж замени овим : Да живимо у задрузи са евојим родитељима н браћом, н да се без невоље не одвајамо од њнх. Други иасаж нешто измењен гласио бн овако: Да не живимо развратно као неваљали син, него да својски радимо све своје послове, и да штедимо, па ћемо имати свега доста. Уводнн удељак из приче о Послушном и Непослушном Спну није такође добро нанисан. Наводим овде само почетак: „Сви људи нису једнаки, него: неки су били рђави, па се после поправе; а неки су добри, на после постану рђави". Како је г. 1'аша могао доћи до оваког наопаког закључка о људима, ја не знам: али да је ово веома неирави.ша одредба. уз то још лоше стилизована, то се јасно види. Довољио је било у уводном одељку казати, да сва деца морају слушати своје старије и радити оно што им се заповеди, јер ће иначе увредити самог Бога, а могу бити још п кажњена. У иоуке ваља ставити п ову Хрнстову нзреку: Слушајте своје наставнике п покоравајте нк се, јер с!е они брину о вашим душама. Место је овде н оној Иожјој зановести из св. 11исма: Поштуј оца свога и матер своју, па ћеш бнти срећан и дуговечан. У причн о Немилостивом Слузи а н иричи о Даровима, помињу се. талантн. Како је то новчана једнница које данас. нема, и за коју деца никад чула иису, то би је требало заменитн познатим новчаним јединицима. златницима или динарпма. 11а крају ириче о Немилосгивом Слузи место је овој изреци Христовој : Будите милостиви, као што је ваш Отац иа небу мплостпв, који даје кишу п ираведницима и неираведвицима, и који је заиоведио сунцу да сија н добрпма и злима. У причи о Пшеници п Кукољу други пасаж м.еђу аоукама треба изменнти овако: Често иуга Бог не казнц одмах људе кад згреше, него нх оставља да се нонраве и нокају за евоје грехове. Зато се и каже: Бог је снор ади достижан. Изреку Хрнстову у причу о Злим Биноградарима: „Од вас ће се узети царство Божје п даће се народу ко.ји његове радове доноси", — треба изоставити, јер је за децу неразумљива. Други и трећи пасаж у иоукама после приче о Даровима ваљало би заменнти овнм :

„Да се трудимо и радимо, како бпсмо постали нанреднији, јер око -будемо лени и нерадни, нзгубићемо и оно што имамо, као што јо овај ленп слуга нзгубио и онај један златник. У причи о Богаташу и Лазару реч скерлет неиозната је децн. Даље, у место паведенс изреке Хрнстове код ове приче, која је неразумљива за децу, боље је ставитв ову: „Делнте милостињу од вашег имања, колико нмате и коликсу можете. Ако имате мало, а ви подајте мало; ако имате много а вп подајте много. Али, штогод дате, дајите са чистим срцем н тајно. Што пружи твоја десна рука, да не зна лева." Овим завршујем нреглед првог дела ове књиге у коме су Христове приче. Други део, у коме се говорн о Христовим беседама, нзрађен је марљивије. Прпстунни део беседе о причешћу и сувнше је развучен. Ту су ирича најпре о чуду Исусовом, како је са пет хлебова п две рибе нахранио нет хиљада душа. Све је то, но мом мишљењу, могло слободно изосгати, на са пеколико речи требало је казати: како су јеврејски поглавари мрзели Христа ц његову науку, и кад је Христос пред празник Пасху дошао у Јерусалим п почео учити народ, они су одлучили да га убију. Знајући за намеру својих непријатеља, нозвао је Исус једнога дана све своје ученике на заједничку вечеру. 'Го је била последња вечера Хриетова са ученицима, која се друкчнје зове и тајна вечера. Поука из беседе о Тнетоти Срца незгодно је изведена. Она код г. Раше гласн: „да се трудимо да нам срце буде чисто". По мом мншљењу логичније би бнло извести оваку ноуку: „Не треба да смо лажљнвн н нритворнп, него ваља да будемо у друштву искренн, и да увек говоримо истину". Без икакве логике носле беседе о Причешћу дошла је и ова иоука : „да не жудимо за великим имањем, него да добро чувамо оно што имамо" ! Као што је г. Раша претходно са неколико речи, тако рећи, увео ђаке у сваку иричу н беседу, такоје требало да учини и пред молитвом „свјати Боже". Овде се могло казати, да ми верујемо у једнога Бога, који се састоји из три лица: Бог отац, Бог син и Бог свети Дух. Та три лица зову се једним именом „Света Тројица". 11 ако се обради самог материјала имало поиешто. замерити, књига је методски врло добро удешена. Пред сваком причом п беседом долазе неколико речи, које ту причу или беседу објашњавају. Послс прпче или боседе настаје тумачење, за тим је изведена иоЈка, и, најпоеле, налази ,се но која одабраиа изрека Христова. Овака израда само .је за препоруку. Међу прнчама Христовим налазе се и трп илу страцпје. Али онакве какве су могле су слободно изостати, Кад се већ хоће које дело за ђаке да илуструје, "онда но треба сметнути с ума сврху илустровања. Илустрацијама се не објашњава само текст, него се њима још изоштрава чуло вида код деце, и негујс укус к леноме. Менп се у осталом чини, да би се скоро сво нриче и беседе Христове могле илустровати, а лепе илустрације бпле би несумњива добит у нашој школској књижевности. Књига је нанисана лаким н разумљивим језпком, а број грешака је мален. Јако нада у очи грешка на.