Prosvetni glasnik

ИРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСХОВА

668 би ваљало да све из нова прераде, па да спреме за наетавнике збирку иисмених задатака, али много већу но што је ова, и са оиширнијим унуствима.

Млађи наставници наши бнли би им врло захвални на томе послу, и насгава би од тога имала неоспорне користи. — н

ЛРЕГЛЕД

Школски вјесник, стручни лисг земаљске владе за Босну и Херцеговипу. Уредник .Ђубоје Длустуш. У. 1898. 1., 2., 3., 4., 5. и б. Сарајево. Земаљска Штампарија 1898. 4°, стр. 470. У ономе лепоме броју наших листова, који су поглавито намењени школи и школским радницнма, заслужује пажњу Школски вјесник, који ево већ нет година излази у Сарајеву у дцомесечним свескама, а у два издања, од којих се једпо штампа ћирилицом а у друго латиницом. Овај је лист у иас врло редак, зггго неће бити на одмет да читаоце Пр. Гласника познамо, маиу најкраћим потезима, с његовом садржином, без обзира на то: да лн је овај лист у овоме обиму и своме двојакоме руху баш школска потреба изазвала. До сада су за ову годину изишле три књиге овога листа, управо шест свезака, по две у свакој књизи. Еао што натпис овога „стручнога" лисга упућује, он је намењен школи п школским ^адницима. Школа има разних ; многобројне су и разнолике потребе, које ваља овај лист да задовољи, те је отуда у њему и велико«шаренило, многобројни прилози, врло различити и ио лредмету, који се у њнма расправља, и ио начину раснрављања, н ио својој ваљаности и вредности. Већ овога ради не *бисмо могли, ннти би било вредно на овоме месту приказивати све те разнолике нрнлоге, којима је уступљено месго у овнм свескама. Оскудица у подесноме распореду употребљенога материјала такођер смета, да се може говорити бар само о ирвоме делу, који је у свима стручним листовима махом, и ако не увек најјачи, а оно бар најкарактеристичнији за иознање тога листа. Остаје да се забавимо само са нојединим прилозима, који нам се чине вредни ириказа. Држећи се овога иомињемо прво недовршену студију Јелице Беловић-Бернаџнковске „Дјечија психологнја данашњега времена". Ако се у опште сме судити о каквоме књижевноме послу, који још у целини није објављен, можемо рећи, да ова етудија у истини заелужује озбиљну пажњу. У студији се иретреса и осветљава једно од врло интересних иитања у не-

лнстовл

дагогији, и то и леио н доста исцрпно. Иосле увода, у коме се говори о нотреби посматрања деце од самога рођења, прелази се на новорођенче и говори се о нрвим покретима и осећајима његовим. Даљи одељци иосвећени су говору, моралној свести. памћењу. машти, радозналости. Студија је рађена махом према Француским иенглеским изворима. Да је само и непосреднога посматрања деце и искуства, студија би на сваки начин била врло ваљана. Подсећамо, да је II. Љотић, школ. надзорннк, расирављао о сличноме питању у последњим свескама Учитеља за нрошлу годнну. Чланак др. Ђорђа Протића „Каква би нам средња школа требалаг", прпзнајемо, највише нас је заинтересовао, и на њему се највише морамо и задржати, јер се у њему иретреса нитање, које п код нас није још сасвим окинуто с дневпога реда, питање о типу средњих школа. У нанред морамо поменути, да др. Иротпћ није присталица оних, којп .још н сада теже, да средиште средње-школској настави буду стари, мртви језици. У краткоме се уводу показује, како је гнмназија постала и тесно се скопчала с латинским језиком, помињући и пастојавања Коменскога, Монтења, Локеа и др. да се из школе уклони Формалнзам и олакша у њима учење. Помињући реалку п реалну гнмназију, износи како су посталн ови типовн средњих школа. Он је противан томе, да средња школа од нрвога још разреда добива илн чнсто реални илн сасвим класичпи тни, те тако, да се ученици нрпнуђавају да чнне избор за ову или ону школу још врло рано, кад се још не може ноуздано рећи, коме ће се позиву у животу моћи са највише успеха да посвете. Нарочито му се чини и незгодно и неправо, што у погледу вишега стручнога школовања немају подједнаких ирава свршени реалци са свршеним гпмназистима, већ су онима којн сврше гимназнју отворена врата готово на свима вишим школама, п тако се могу сиремати за многоструке позиве у животу, и свршени реалци су у томе погледу врло ограничени. II тако се сваки ученик већ са стунањем у реалку ограничава само на извесие П(Јзиве, без обзира на