Prosvetni glasnik

1ГРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

то, хоће ли он имати иотребних склоности за који од тих позива. Он устаје противу тога меноиода, нарочите повластице, коју ужнва гимназија. Овога ради тражи, да се средње школе уреде тако, како ће њихови ученици што доцније морати да приетупају из^ору свога будућега позива. Нрема овоме дакле све средње школе, у нижем течају, наља да имају исти наставнн нлан и програм,'и тек у вишем течају да се учини разликовање, да буде бифуркације. Овога ради захтева, да се класични језици сасвим избаце из нижих разреда, држећи, да није ираво, да се сви учепици море учењем латинскога и грчкога језика због сразмерно незнатнога броја својих другова, којима ће ови језици баш требати, у тоднко ире, што ови могу у вишнм разредима и на универзитету или којој стручној школи иаучитп те језике толико, колико ,је потребно. Он мисли да је погрешно, што се класични језици цене као средство, којим се онште васпитање једино може постићп, и ради чега се ученици гоне да уче те језике у толпко.ј мери, да се ограничавају п запостављају други предмети, баш лреко потребни за опште васпитање. По његову мишљењу класични су језици средство за класично а не за опште образовање, и да ће доћи време, кад ће они у средњим школама уступити месго другим, потребнијим и кориснијим предметима. Нижи течај средњих школа ваља да је намењен националноме васпитању и да даје ученицима општа знања, потребна за жнвот, зато мисли да бн у томе течају матерњи језик ваљало да буде средиште целокупне наставе, и да уз матерњи језик буду нриродие науке, културна историја и који страи жив језик. Виши течај поред оиштега образовања намењси је и стручноме образовању, припремању ученика за стручне н највише школе, и тога ради мисли, да тај течај буде са бпФуркацијом: у једноме одсеку да буду поглавито ириродно-математички предмети, а у другоме филолошко историјски. Противан је обавезноме учењу грчкога језика у средњим школама, на штету кога другога иотребнога иредмета, нарочито кога живога језика, налазећи да и правници и лекари, који нису читали иоједине одломке грчких класика у оригиналу могу бити исто тако ваљани у своме позиву као и они, који еу их нитали. Неправилно је и неправедно захтевати од свакога ученика, да подједпако зна све елементе, којп су за разне позиве у животу у неједнакој мери потребни. Како он мисли, ако се хоће да средње школе свакога могу задовољити, ваља да су подељене

у три течаја, а сваки течај да траје три године. У првоме, најнижем течају провлађивало би-национално васпитање, и ту би настава матерњега језика била средиште настави. Други течај би поглавито био намењен оиштем васпитању п у њему би поред наставнога матерњега језика била појачана настава из математике, историје и природних наука. Трећи течај био би намењен стручиоме образовању, ирииремању за више школовање, и ои би био нодељен у два одсека: нриродно-математички н историј СКО-Ф илолошки. Тек иа овај начин средња школа би у овему одговорила задатку, који јој је поставл>ен, а постигло би се и то : да се мање у школи учн а више научи, и знање, које учепици стеку у средњо.ј школи, не би било „паучина од мисли, превећ слаба за освајање, али доста силетена, да може збркати". „Класичне штудије и млади народи", чланчић који је написао ^арадник и Пр. Гласника, проФ. Шевић, за споменицу двадесетпетогодншњице маџарскога педагога др. Мора Кармана, у основи је протпван са главним погледима др. Протића па наставу класичних језика у средњим школама. Шевић није за једнолику средњу школу, у којој би се потреба за разноликом наставом задовољила бифуркацијом, па и триФуркацијом. Њему нарочито пада у очи, што се у младих народа јавља покрет противу класичних студија, и то приписује тежњи за оним што је ново, која је готово ирироДна код младих иарода. Он мисли, да иротивници класицизма у младих народа иду тако далеко, да се у овоме с њима не би могле сложити ни нристалице реалнога правца у других народа. И многобројне\ текогшне, иостигнуте успесима прнродних иаука, чиие, те расте број присталица реалнога правца у средњошколској наСтави, али он не налази да се вредност које науке може нотцењивати тога ради, што она не показује тако очнгледне ресултате као друга наука. На иослетку покрет, којн се у младих народа јавља иротиву класичних језика у средњешколској настави, објашњава и на тај начин, што у тих народа одређују правац јавне насгаве људи, који су се или врло мало или се нису никако бавили класичним студијама, па или не могу да схвате вредност тих студија, или им не даду никаквих устуиака с тога, т што се боје да тим и сими не иризнаду, да нијесу били васаитани како треба". „Муцање, исторпја, узроци и лијечење", кратак је и прегледаи али ппилично ненотпун чланак о муцању код деце и лечењу те мане. Који су већ запитересовани овим иитањем књижицом Ст. Чу-