Prosvetni glasnik

070

турила о истоме предмету, добро би урадили, да прочитају и овај прилог. Неколиво прилога посвећено је непосредио пшоли и раду у њој, с лепом тежњом, да се поирави или уклони пгго није добро, а нарочито истакне и препоручи, гато је за напредак гаколе и рада у њој корисно. Такви су прилози: „Сујетаје позната мана код ученица, како ће узгајитељица да према тому поступа", „Владање правог учитеља", „Како ће учитељ удесити,. да му се поука о стварима не провргне у ноуку о ријечима", и др. Свиприлози ове врсте, похвални су сатенденције, али су махом површио израђени и несређенн. Други су прилози опет намењени унапређењу наставе појединих иредмета, и они су неједнаке вредности. Од њих највише заслужује нажње чланак Феликса Баругаића „Учила за природописну и Физикалну наставу у основној школи". У вези са овим последњим прилозима ваља помепути и неку врсту угледних предавања, која имају свој нарочити натпис „Примјери практичне наставе". У овим свескама свега је дватаквапримера практичне наставе: „Зуби" и „Стране свијета п обзор". Други је прилог доста добар, али за првн то се не би могло рећи, јер се ту, из тежње да буде што више објашњења, отишло далеко, и многе споредности претрпале су главну мисао. Леп је прилог Драгутина Фрањића „Сђацима кроз Босну и Херцеговину, Црну Гору, Далмацнју, Јадранско море, Истру и Заиадну Хрватску", ма да и он није без некојих замерака. Нарочитн одељак носи натиис „Из недагошке прошлостн" и под тим натнисом објављени су још

недовршени чланци „Филосија у древних Хелена" и „Руска педагогика у XVIII вијеку". Свака свеска има Педагошку смотру, где се прати кретање појединих иросветних друштава и установа и прнказују, бар у изводу, иод нарочитим натписом „Новински пабирци", бољи чланци из страних стручннх листова, ако се само тичу школе и њенпх радника. „Популарно-научнн чланци". нмају такођер у Школскоме вјеснику своје нарочито место. У овим свескама нод тим натписом су ови прнлозн : „Собни зрак и ложење" и „Купке". „Педагошке мрвице" су листићи из наставничких бележника, где се уписују занимљивији и карактеристичнији догађаји из гаколе. „Лпстак" је намењен оценама и приказима. У овим свескама он пије сиромашан. Приказано је и оцењено неколико наших стручних дела, који су од интереса за наставнике, и књига, намењених омладини као забавно и поучно штиво. Језик је махом у свима чланцима врло рђав. Као да се хтело нарочито показати, да српски језик може изгубити и своју признату лепоту и јасност, само кад се хоће нарочито да унакаради многим ружним кованицама и ружно узетим и незгодно уиогребљеним туђицама. Мимо све ово, нама се чини, да наши наставници, и средњих и народних школа, којима је Бог дао, те могу одвојити који динар вигае закњигу, неће ногрешити, ако набаве овај лист. И тако му је цена, ирема велнчини и техннчкој изради, незнатна, — за читаву годину, гаест великих књига, стаје с ноштарином свега две Форинте. ж. 0. Д.

К 0 в ч

0 ДЕКЛАМОВАЊУ У 0СН0ВН0Ј ШКОЛИ

Уметност је највигаи ступањ духовне културе људске; а минијатурни делови говорне уметности, певање и декламовање, узимљу се за помоКна-с.редства у васиитању. Певање и декламотње са цртањем су иредставници уметности у почетној, основној, настави. Оне се обично сматрају у нрактичном раду наставничком као одмор од учења. Отуда је ваљда и догало, да се „одмору" не поклања толика иажња колпка се обраћа на „науку". Да је тако сматрање погрешно, о томе не може бити сумње.

ЕЖИЋ 1» ; И једну и другу и трећу врсту уметности треба изучпти, и према томе о одмору — у правом значењу његову — не може ни бити речи. Ако ли пак — а и то врло често бива — сами ученици све то сматрају као забаву, онда су они у самом почетку већ добилн погрешне појмове. При таком сматрању нпкад не може бити успеха. И за тако мишљење и за онако изучавање одговорпост пада на наставника. Уметност — у различитим врстама својим има неодољиве чари и дражи, и то деца осеКају; наставниково је, да се тиме користи и да с ученицима у њих уђе што дубље. Разуме се, да за потпуно проучавање ма које врсте уметности треба