Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

731

старски раслис, којиједао гдавне „ одредбе за забавишта и њима сличне заводе". Парагра® 26. ставља хранилишту у задатак, „да деду радшгаке класе прима на чување и да им даје погодно занимање, да их навикава на чистоту, ред и морал и да негује у њима љубав арема раду Даље се веди у истом параграфу: ,Треба поглавито на то пазитн, да уређепа одговарају модерним иедагошким и санитетским захтевима и да свака школска настава у тим заводима иотиуно изостане". Према овоме шта имају забавишта и хранилишта заједничкога ? Пре свега навикавање деце на праву и истиниту радиност, јер је рад за богатога и сиромаха извор све спољашње и унутрашње среће, свега б.гагостања и напретка. Даље је обојим заводима заједничко још и упућпвање детета, да се иовинује великој оиштности, дакле, спремање будуКег човека за друшЈвени живот у оиштлни и држави. Још је најзад заједничко обојим заводпма, да односно уређеља одговоре захтевима данашње иедагогије и хигијене и да се неминовно чувају ма каквога школскога учења. У хранилишту је, пак, васпнтни рад много тежи; јер он захтева поред прекомерие љубави још и богато педагошко образовање. Најнижи сталежи, који су врло често веома ниско пали и подивљали, дају овим заводима највећи контингенат деце. Према томе није ретко, да васпитању мора претходити ирииитомљавање, као што н сам министарски распис наглашава речма: „Навикавање на чистоту, ред иморал". Хранилиште Има према томе „поглавнто карактер једнога дома за неговање", док је, међутим, задатак забавишта, „виши, — задатак, који има да обра3 УЈ е 1 11 У опште складно да унапреди телесни и духовни развитак дечји, тако, да иста могу доцније с успехом похађати предавања на народнпм школама". Има поглавито један моменат, који се уочава у цитираном карактерисању разлике између забавишта и хранилишта, и који не може и не сме остати без утицаја на начин, како да ми наше приправнице образујемо. Хранилиште је — то ваља добро запамтити — иоглавито дом за неговање. Поглавито! Јер су деца од ранога јутра до мрклога мрака неирекидно склоњена у азилу, отвореном за нејаки нараштај „сиромашиих п бедннх"; склоњена, „да не би имала прилпке да виде и чине зЛо". Забавиште на против, и ако и оно почива на човекољубљу, има бар делимнчно другу тенденцију. Оно не замењује, него само „потпомаже и допуњава" домаће васпитање; јер у забавишту се не задржавају деца више од 4—5 часова дневно, где се поред ноглавите пажње на негу још спремају, вез учења као у школи, за похађање основне школе. Па зар не треба и деца каквог надничара или праље да се спремају за основну школу? Заиста треба, али не, као што се то у великој већини хранилишта до сад дешавало, на тај начин, да се рачун, читање и веронаука сматрају као паставни предметп, и тиме само заглупљује јадан дечји мозак. С тога је строго у дужност стављено нарочито онима, ко-