Prosvetni glasnik

732

ПРОСВВТНИ ГДАСНИК

јима је стало до одржања таког хуманог завода, да у смислу данашње потребе.за реФормама, „све на то употребе, како да се ова дела слободне љубавн једном напредном реорганизацнјом учине независна од случајности и да постану нешто стално, чему не сме недостајати „основни принции". Они морају моменат педагошки, који тако мало узимају у обзир, истаћи јаче, но до сада". Потпуно исто то захтева и министарски распис, којим је пропраћено уређење забавишта, тражећи, да се што пре храншшшта, која иостоје, претворе у забавишта с обзиром на педагошке потребе. На жалост, показало је данашње искуство, да је та министарска жеља до сада остала неусллшена, као да су за ово свн меродавни Фактори гдуви. Човек не може да се спријатељи ни са чим новим, зашта нема воље да га позна, и све се више ограничава на старо, на шта се научио. Надатп се, да. неће бар од сад више чекати окружне школске власти, да ће бар основе забавишта ирема могуЛности увести у хранилишта, те да тиме стеку себи „ знатне заелуге " у смислу жеље највише шкодске вдасти. За то је, пак, потребна једна забавиља, и то добра забавиља; јер је реч о томе, да се хранилиште претвори у народно забавиште, један хумапитарни завод да се претвори у васиитни. То може надзорним органима само тада нспасти за руком, ако „покрајине, школске области, а нарочито месне општине, предузму оснивање јавних забавишта". Да покушамо објаснити положај забавиља у тако званом народном забавишту. Нре свега морамо бити на чисто с циљем дечјег храншшшта, које треба да се преуреди п према савременој потреби преобрази. Ако се хоће, да дотична васпитачица с успехом дела, она не сме цео дан бити уирегнута у иосао. Она се не сме лишити онога слободнога времена, које јој је потребно за њено сиремапе. Јер она мора о ономе што хоће с децом да предузме, нарочито пак о иричи, савесно да размисли, не осдањајући се на тренутно надахнуће, баш као и учитељ са својим предавањем. Ја велим нарочито причу, јер ова, по КоМег- овим речима, засљужује да се слави „као најлеише средство за образовање здравога погледа на предмете и појаве у природи, за образовање говора и читаве поворке другпх сида и подобности дечјег духа". Забавиља мора, ако хоће да њено делање има жељена успеха, и пре и после подне уносити главне моменте свога рада и све важније иојаве код деце у нарочиту књигу, која је за то спремљена, и која би се могла назвати „ дневник искуства". То треба да чини, да би на тај начин добила корективу за исте или сличне случајеве. Тиме она врши непрекидну контролу над собом и упућује себе свакога дана и часа на савесност. Још јој се мора допустити, да се често састаје с главнијим и иретиостављеним личностима, биле то правничке (као општинске власти и женска друштва) или Физичке (као лекари н