Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

733

инспектори), те да с њима иретреса све утицаје, који чине да завод нанредује или пати, те да би се они или још погодније удесили, или уклонили. Најзад јој се мора дати слобода, да се за свој иознв даље образује и да се унознаје с главннм нанрецима на нољу васпитне науке у опште, а нарочито педагогије забавишта. Јериона несме душевно беспосличити иначе јој грози опасност да је време претече и ирегази, те да постане забавиља, ко.ја уображава, да је свога учитеља „мајмунски коиирала у свему, иа и како се он искашљује и нљује". Из овога лако је извести, какав положај треба да заузме главна васнитатељка у народном забавтиту, и на који би се начин набавнла још јсдна нарочита хранитељка децс , чији би задатак био у томе, да буде при руци са својим иомагањем, и да, порсд џроиисаних часова за игру а рад, још згодним начином задовољава иагон радљивости у деце, коју би она надгледала. Прве погодбе, које би морала да иснуни и хранитељка, пре но што ступи у ираксу, јесу: морална неиорочност, окретност, као и природа весела и без страсти, за тим дар и наклоност к дечјој игри. Све смо ове особине претпоставили и код забавиље. Што се тнче осталих квалиФикација требало би захтеве свести на што ман.и број. Требало бп сматрати за довољно, ако поред непрекндног вежбања у практичноме забављаљу зна добро да чита и да пише; ако зна Фребелове игре; ако зна леио да пева дечје и материнске песме; ако познаје најважнија правила о чувању дечјег здравља; ако зна најглавније ствари пз .јестаственице и историје; ако зна, да поново леио прича оно, штоје већ причано; и ако би имала потребне извежбаности у женским ручннм раДовима, нарочито у везу и у крпљењу, јер треба имати на уму, да код тако мале деце могу често преко целог дана да страдају хаљине, а треба с.е сетити матера, које грцају под теретом служења ц рада за опстанак. Најозбиљније и својски се препоручује женским друштвима, којима у многим местима припада дужност надзиравања у храннлиштима, да предузму потпуно претварање последњих у ирава -народна забавишта, и то што пре то боље. Непојмљиво је протнвљење њихово у погледу ове новнне, која тако јако додирује човечју срећу. Женскиње, било оно старо или младо, веома је склоно не само да мења облик, већ и да се нагрЈјује н да се без промишљања одаје на моду, која се тако брзо и самовољно мења, на рачун попустљивих мужева. 0 томе се можемо уверити но црквама п концертима, на шеталишту и на нгралишту! Боље би било, кад би оно сматрало народно образовапе за моду, нза које не сме изостати, за моду, која уводи нешто боље , на према томе' и леише на место ружнога и застарелога. Не сме се изгубити из вида, да очајне домаће неприлике радника и спротиње чине велике препреке образовању хранитељака илп настојница баш из тих кругова, јер невољом прптешњени родитељи морају да мисле само на зараду, те не могу да ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 48