Prosvetni glasnik

734

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

остављају својој деци довољно времена за прибирање потребнога знања. С тога би најпогоднији бшш еа образовање подобних хранитељака домови сиротне деце. Они би требал> тако да се уреде, да забавиште у њима чини главнп део и да се девојке, које су навршиле иетнаесту годину, и које имају дара за сходно поступање с малом децом, образују теоријски и практично према пређе наведеном плану. Жене, пак, које нри тим нословима човекољубља хоће и треба да дају меродавну реч, морају пре свега имати искуства у потпуном и разумном образовању своје рођене деце. Ако то није случај, то треба те жене тек сада озбиљно да се заузму, да стеку потребно знање, преко потребно за њихов Филантропскн рад, дужим иоематрапем рада уједном уређеном забавишту, и дужим и иажљивим слушањем предавања каквога педагога, који идс с иотребама свога времена. Оне не смеју „себи ласкати, да су Божјом милошћу рођене као васпитачице", и не смеју живети у заблуди, да је васпитање деце лако, тако, да оне за то „не потребују нарочита знања и умења, но само свој тако звани природни разум, који је понајвише неразум". Оне не смеју заборавити, да се баш у забавишту не смеју уиотребити ни незреле ни ирезреле и зато иотребама садашњости недорасле снаге; јер је забавиште изабрано за високи нозив, да сачува од покварености и застоја дете, ту „пајвсћу велелепиост стварања". VI Заврпша реч Нека би у иређашњем одсоку изнесени погледи помогли, да се остваре корисне намере законодавства и владе! Том жељом завршујем. Али, ипак не могу, пре но што се растанем са стручним читаоцима, а да дубоко не захвалим свима учитељима и учитељицама, што су с највећом одаиошћу и најтоплијом ревношћу нотпомагали тежњу, да се добпју темељно образоване забавиље, на које се можемо ослонити у сваком погледу. Нарочито признање и нарочиту захвалност заслужује сама забавиља. Њој је и био новерен у нашем курсу најбитнији и најважнији део задатка, који је требало решити. Будан дух, изванредан дар, весела нарав, тактично понашање, које се одлпкује предусретљивим опхођењем п женском нежношћу, практична умешност и неизвештачена стална љубав према децп, — све те особинс ове забавиље, сиојене још с ретким одушевљењем за свој око себе повучени делокруг, и потпомогнута нримањем сваке оправдане реФормне идеје, те особине омогућише, да се с приправиицама постигну успеси, који учинише, да се они часови, које сам проводио сваке седмице међу децом и наставницама, иретворе у праве часове уживања, дајући ми устостручену накнаду за нонеки јад и чемер, којпма свакидашњи свет воли да загорча часне жеље и намере. И поред моје седе косе ја се осећах подмлађен међу мојим нитомицама. То је