Prosvetni glasnik

690

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

уџбеницима, те се иа тај начин убија приндии саморадње ; настави се не даје рациоиалан иравац, а механизам добија све више маха.. Ово сеиомавито види у школама таквих наставника, који или немају потребне спреме за наставничку службу, или су спремни, али немају вол>е за рад.. То је општа карактеристика наставничка, а из дотичних копдуита види се јасно, какав је који школски радник. Та разиоликост у раду наставничком и чини, те нам и школе немају једноликости, а кад се буде успело да сви наставници ра,сполажу приблилшо једнаком и довољном спремом, тада ће и њихов уложени труд показати боље резултате, тада ће и школе бнти напредније, и добиће један тип, — чисго педагошки. Толико о наставничком раду и о њиховој спреми, а у везж с овим бићу слободан напоменути нешто и о обради наставног градива. Законом се од школа шпте, да дају омладини опште образовање и васпитање, и да би се то постигло потребно је наставно градиво обрађивати тако методично, да настава развије хармонично дејсгво у свима васпитним правцима. Међу тим, многи наши наставници не пазе на овај хармоничан систем васпитања, већ. поглавито истичу интелектуално васнитање, а остало се узгред узима, и настава иостаје једнострана. Ма да је ова грана васпитааа најпретежнија, јер развија разум дечји, ипак сам противаи многим педантеријама граматичким и нарадним рачунскнм задацима, а желим да се више обрати пажња на стварну — логичну страну, и да је очигледна настава у свему боље застуиљена и развијена. На морално васпитање школске омладине пази се, али више е Формалне стране. Дисциилине, које су намењене за постигнуће религијско-моралног васпитања, већином се без довољпог коментара и дидактичности обрађују, а често се деца оелањају искључиво на уџбенике. Тумачење религије у вези с црквеним певањем у ве"ћинн школа није на здравој основи, а нарочито у оним школама, које су од цркава удаљене-. Но неки учитељн замишљају, да судовољно одговорили својој васпитачкој дужности, ако су с ученицима прешли, Формално, програм из Науке Хришћанске, без да су ученике довољно утврдили у суштини наше религије и улили им љубав ка иравослављу. Отуда долази, да из таквих школа излазе младићи, који не знају нн обичних молитава, а камо ли да су у срцу нобожни хришћани, какви треба да су. Моје је мишљење, да су учитељи са свештеницима заједно позвани, да на религијску васпитну страну обрате више нажње и да нам школску омладину у том правцу боље васпитају, јер од тога зависи и морално-религијско васпитање нашега народа. У погледу патриотичног васшггања стоји се боље. Многи су наставници обрађивали веома лепо Народну Историју, животоиисе славних људи и познавање домовине. У многим школама доста се пазило и на то, да се за све важније историјске догађаје веже и пригодна народна песма или декламација. На тај начин, у школској се омладини довољно буди љубав ка Краљу и Отаџбини и довољно се пази на све оно што је српско и нде у прилог Српству. У свима школама иовереног ми округа прослављене су ове године Цвети, као црквено народни празник, на онакав исти начин, како се прославља Св. Сава, а, то је учињено, да би се школској омладини што боље објаснио значај тога светлог историјског дана.