Prosvetni glasnik

школски летопис

&91

Што се тиче естетичког васпитања, слободан сам приметити, даје оно у многим школама за.постављено. Многи наставници не полажу много на то, да се у школама негује лепо световно и дрквено певање; да су декламације лепо са интонацијом изучене; да су писмени сасгави чисти и уредни и да се у опште у сваком раду огледа чистота и ленота. На све ово потребно је обратити тито већу пажњу, ако се хоће, да се код школске омладине однегују осећаји за све што је лепо и племенито, и да школа и својом снољашњошћу чини пријатан еФекат. Што је естетично васпитање тако заностављено, налазим да је кривица до самих наставника, који немају довољно воље да се занимају овом врстом васпитања, сматрајући, да су своју наставничку дужност довољно извршили, ако су што већу пажњу обратили на интелектуалну сграну, као што је напред поменуто. 0 физичком васпитању наше омладине могу рећи, да се ни оно не изводи свуда правилно и по наставном програму. Има знатан број гакола у којима се гимнасгичко вежбање и дечје игре иравилно предају. Много више има школа у којима се узгредно ради с тога, што дотични наставници немају воље за такав рад. Најзад има и таквих школа, и то у брдовитим општинама, где је готово и немогуће занимати се гммнастиком, јер деца утрогае до 4 часа времепа, путујући од куће школи и враћајући се дома. Таква деца дођу већ заморена у школу и готово су у први мах неспособна за какав умни рад. Свакојако желети се може, да се и на физичко васпитање већа пажња обрати, али се не може захтевати да школа све учини што је потребно за физичко развиће наше омдадине. У том погледу узимају на себе обавезу и други позвапи Фактори, јер школа може своју улогу и правилио вргаити, али од тога посла бнће мало корисги, ако се на дому не пази да деца боље одевена и храном снабдевена у школу долазе. То треба да буде дужност домаћина, родитеља, да већу пажњу цоклоне неговању свога иодмлатка. За време одмора прегледао сам чешће н ђачку трпезу, па сам се уверио, да се доца у многим школама врло рђаво хране, а нашао сам и таквих ученика, којп за доручак нису имали нп комадић нроје, већ су позајмљивали од својих другова. Тако рђава храна, рђаво одело и далекп пут убија децу, те су физички изнемогла, слабуњава и за школскн рад слабо способна. Са таквим ученицима у толико је теже учитељу радити, што су они оскудни и у свима школским потребама. Поред тога опазио сам, да су у многнм школама ученицп ирљави, шугави и крастави, што долази више од иемара и навике домаће, јер је чистоћу тела лако одржавати, а нарочито у оним местима, где има и текућих вода. У неколико овде пада кривица и на дотичне наставнике, који могу лепнм саветпма, па и наредбама успетн, да им ученици чистији у школу долазе. Тако дакле, за физичко васнитање потребни су н хигијенски услови, а кад се ови буду исиуњавали, онда ће боље стојати и са физичким развнћем школеке омладине, што ће, без сумње, знатно утнцати и на физичко развиће самога народ"а. Да речем коју н о техничком васпнтању. Увођењем Ручног Рада, оно је у нашцм народним школама добило великога маха, управо већег но што му треба дати. У многим школама наставнпци су предавали Ручни Рад као лаици, а такав Ручни Рад нема стварне — педагошке вредности. Ту се радило тек колико да се програм изврши. У оним ме-