Prosvetni glasnik

692 ПРОСЕЕТНИ ГЛАОНИК

стима где су радилп оспособљени настаиници, Ручни Рад је показао врдо леп успех, а нарочито где је бидо могућности да се отвори радионица, и да се ради са ученицима из Продужне школе. Тако, у Клењу отворена је радионица за илетарство и картонажу. У Шапцу за Слојд и картонажу. У Комирићу за плетарство и картонажу. У Лозници за картонажу и у Крупњу. У Горњој Трешњици за плегарство. У Ковиљачи и Малој Врањској за картонажу. Сви су наставници веома марљиво са ученицима радили и оно што је урађено има стварне вредиости. Кад се и остали наставиици буду оспособили за предавање Ручног Рада, моћи ће се у округу отворити још која радионица и тада ће се Ручни Рад у већем размеру и са већим знањем предавати, на ће се л његова права вредност боље моћи оценити. На овом месту ваља ми признати, да су многи наставници слабо одушевљени за Ручни Рад и да много марљивије негују Иољопривреду, сматрајући, да је она кориснија за сеоске школе од Ручног Рада, и да сама Пољопривреда у неколико замењује Ручни Рад. Ови наставници обрадили су са ученицима лепо школске вртове и трудили су се, по могућству, да се пољопривредно знање у околини шири, а нарочито су се заузимали за оснивање Земљорадничких Задруга, те су таквим радом заслужили хваду и признање. П тако разгледавши у крагко све врсте васпитања, које педагошка наука од школе захтева, можемо утврдити: да се у свима школама не ради хармонично на свима васпитним правцима, и да већина школа нема правог иедагошког карактера, а кад тога нема, значи, да нам и школе не одговарају потпуно своме позиву. Ну ипак се признати мора, да је напредак нашим школама обезбеђен и да ће наставнички труд и свестан рад, уз припомоћ осталих позваних Фактора успети, да се временом школе подигну на опу висину, на којој треба да су. II. 0 Продужним и другим школама у округу. Да би се писменост и знање добивено у основним школама што боље утврдило и проширило, издао сам наредбу свима већим школским општинама, где год је било могућпости, да отворе Иродужне школе, а накнадно саопштио сам дотичним школама распис Пбр. 13899. од 4. децембра пр. год., којим се објашњава важност Продужних школа и ставља се у дужност школским одборима, да се за отварање и обдржавање тих школа озбиљно заузму. Таквих Продужних школа могло би се отворити у округу до 30, колико сам и циркулара био упутио, али су многе општине, и то баш оне које се рачунају у највеће, одговориле да не могу издржавати Продужне школе, јер им средства не допуштају; међу тим тај разлог нијс довољно оправдан, већ пре ће бити, да дотични наставници нису хтелп енергично порадити да се школе отворе, а што .је најглавније, сам члан 20. Закона о Народним школама не може се пуноважно применити и на Продужне школе. По моме мишљењу, требало би отворити сталне Продужне школе у свима местима, где раде 3—4 наставника, јер нема сумње да су Продужне школе веома корисне, а нарочпто кад у њима ради неколико наставника. У таквом случају "требало би утврдити, да је похођење школе обавезно, и да се члан 20. Закона о Народним Школама може применити у таквим школама. Продужне школе биле су отворене у ,/1иполисту, Клењу, Бадовинцима, Штитару, Дреновцу, Прњавору, Дубљу, Варни, Криваји, Накучанима, Меховинама, Охриду, Јаребицама, Јадр. Љешници, Недељицама и