Prosvetni glasnik

700

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ГГошто ученици на овај начин науче правилно рачунати, заједнички уз помоћ наставникову, онда могу н сами израђивати задатке, у школи и код куће. Школски задади, у облику лисмених исиита , израђују се на овај начин: Наставник напише задатке на табли, утврди с ученидима начин израде, и после они преписују задатке и израђују их дамостално, свакк за себе. Кад већина ученика буде готова с израдом, шш кад ирође одређено време за то, онда се задаци иеправљају заједнички у школи, ил.и их наставник поправља сам код куће. У првом случају пита наставник неколико ученика за ресултат код свакога задатка и потврди правилно решење задатака; а ако нанђе на погрешке, онда дотични ученик ради иети задатак на табли, те се тако погрешке поправе. У другом случају наставник означи учињене погрешке, које после учениди сами исправљају; а ако има већих погрешака код многих ученика, онда се дотични задаци раде на ново у школи, и то заједнички на табли, па се према. томе поправљају на хартнји. — Ови се задаци могу, према потреби, и оценити. Нри изради дома&их задатака поступа се на сличан начин: задаци се напишу на табли и препишу се, или се диктују и прочитају ради увере о тачности, или се читају из уџбеника, па се онда ученици пропитују о дотичним рачунским видовима и о начину решавања задатака, и даје им се упутство за израду свих задатака. Израђене задатке преДају ученици преко редара наставнику, који их наскоро за тим прегледа, поправи и врати. Општије се погрешке исправљају у школи. Израђујући многе задатке, усмено и писмено, ученици ће се извежбати и у брзом рачунању, које је потребно за практичан живот; али ипак је важније, да они потпуно разумеју рачунскп рад и да овај буде са.свим иоуздан. С тога наставник мора често нитати ученике за поступак при рачунању, докле год се не постигне оштра иравилност у решавању задатака, те да се логичко мишљење развија најправилнпјим путем. Може се неки пут покушати, да се исти задаци на више начина решавају, али се најпосле задржава и употребљава онај начин, који је најпоузданији, најкраћи и најлакши. Наука о геометријским облицима учи се од нрилике онако, као у вишим разредима основне школе : полази се од посматрања и описивања облика правилних тела (модела), па се с иомоћу цртања издвоје поједини облицп, који се онда засебно проучавају у разговору између наставника и ученика, решавају се задацп о том, утврђују се правила, праве се копструкције, и добивено се знање практично примењује. На послетку се може задати учеиицима, да нешто о том израчунају илу нацртају код куће, па се то другога часа прегледа и поирави. При учењу математике у вишим разредима поступа се у главном овако, као при учењу аритметике и геометријских облика; полази се обично од решавања појединих задатака на табли, при чем суделују