Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

719

Кад КгареИп учсње на иамет ставља у најзаморније умне радове, •онда се такво схватање не може у оиште одобрити, јер ту постоје ведике разлике између одраслих, који су код КгареИп- а били исиитивани, и разиих ученика, јер као што 8сМ1Џг нримећује већину спевова заиамти огромаи део ученика још на предавању и ири говору и објашњењу, ири веџбању у иравнлном наглашавању гласннм и ноновним чнтањем, гласним пзговарањем; према томе оно не би било никакво велико нанрезање. За то се налази објашњење у областн осе&ајног живота, јер ученик осећа задовољство у учењу на памет од речп до речн. А то је само за то тако, што се, као што даље 8с1гШег нзводи, асоцијацнје, још најчешће код спевова, врло лако стварају; одраслп се одлучује на то само кад мора, јер је тада иринуђен напустити свој самостални начин мншљења и изражавања, у опште постати несамосталан, што је, наравно, ученику много лакше учинити. Што се код овога, дакле, врши с осеКањсм воље, изазива код другог осепање осуства воље: оно се мора савладати напрезањем воље и та околност и води у последњем случају умору, док се у првом такво дејство не опажа. Природно је да се и ученик умори и то, услед мање извеџбаности своје у напрезању воље и услед честих поремећаја који спољним и унутрашњнм дражима на њега наваљују, брже од одраслог, кад протнв воље прпступа учењу на памет, што се врло често дешава код дома&ах радова. Понајважније остаје вазда развијање ^моћи мишљења, за које су по мишљењу бсМИег- овом најподесннја веџбања диктнрањем у превођењу страних писаца, краћи реФерати о каквом познатом предмету, проста описивања и ппсмени саставн. Исто тако су богати утпцајем задаци, којима се може утврдити иодобност схватања а у вези с тим и могућност несмањене пажње за нешто, о чему учитељ без књнге говорп, ирепричава, објашњује или показује, но чиме нпсу још сви могућни задаци исцрпени. Пред свим тим задацима за развијање мишљења треба непрестано истицати и давати на израду саставе из матерњег језика, јер се ученик љима највише навикава на самостално мишљење.

У времену, када се тако много говори о нервозности деце, износи ВсМИег на оцену, да није ирелаз и сувшпе непосредан, и сувише нагао од дотле проведеног живота детета у игри, кретању, слободном учењу, без учешћа уобразиље, ка непрестаном читању, писању, правнлном седењу, пажњи и прпсебности. Истнна је до душе, да деца у опште то издржавају и свим тнм напорима не подлеасу, али је исто тако истина и то, да се често у том времену надази и основ нервозне ирскомерне раздражљивости, и ако томе можда настава код склоности деце ка нерво-