Prosvetni glasnik

720

НРОСВЕТНП ГЛАСНИК

зности очпгледпо приио.маже, може се допста закључити, да она и код осталих бар ни у колико корисно не утиче на душевни живот њихов. У том ногледу могла би добро руковођена и на добром месту подигнута дечја забавигита*) чинити згодан прелаз ка правој настави, јер се у њима сједињаван.ем слике, песме и прлповетке негује и буди уобразиља, а ненрестаним удруживањем тглесног и душевног рада ирибавља наизменично дејство тела и дз т ха. Треба жалити само, што права вредност дечјих забавишта, онаквих каква она треба да су, није још свуда нашла нотребно прпзнање. За развијање деце у телесном и душевном веџбању она су од неодењеног замашаја и изванредно средство, да се деца за наставу у школн нриуготове и осаособе, јер се њима нрелаз из безбрижног дечјег живота у озбиљну школску стегу на најкориснији начин извршује.

У узроке, који раном развијању нервозности могу ићи на руку, долази и иревремена настава музике. Она код девојчица ие треба да почне нре њихове 12. године. Д-р. Бах позива се. на пређашњег директора једне школе у Берлину, 1)-г. ^УаегЋоГМ- а, који у програму од 1889. пружа прилике за размишљање роднтељима и домаћим лекарима, кад каа;е: „Док родитељи без устезања траже од домаћаг лекарада из здравствених обзира овери ослобођење од .једног или другог предмета у школи г дотле мирно остављају да њпхове ћерн уче и даље музику и узимају часове из ње. Ми се трудимо, како би се девојчицама у великој вароши тако неопходно потребпо време за одмор, за игру п телесно кретање очувало, да се домаћн радови сведу на најмању меру, пола часа просечно за више разреде, један час за средње разреде и један до један и иб час просечно за више разреде, а овамо се прави злоунотреба дечје снаге, кад се за један луксузни предмет, као што је свирање у гласовир, дневно утроши исто толико, а често и внше, времена но за школске радове. Готово све слабе, изнурене и расејане ученице, што се по успеху утврдило, нроводиле су ио 1—2 часа дневно на гласовиру. Чим би се учење гласовира напустило или само знатно скратило, девојчице би постајале свежије, узимале бн живљег уче.шћа и показивале би много бољи успех. Ни једно упражњавање не захвата својнм штетним утицајем толико нервни систем као свирање у гласовир. Вдолу музике, будаластој предрасуди моде, да свирање у гласовпр спада у образовање, принела је многа мати здравље своје ћери на жртвеник.

*) 0 дечјим забавиштима, нисано је, кодико се сећам, и код нас доста, те се у ближе описиваље и цил> љлхов нећу овде упуштати, иретпостављајући да је све т» нашим наставннчким круговима добро сознато.