Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

729

томска и хистолошка метода. Да би се у опште могло прићи упоређивању, иотребно је пре свега темељно и потанко проучитп са анатомског и хистодошког гледишта известан број типова, које хоћемо да употребимо. С тога се ми, у нашим практичним предавањима, и држимо овога правила. Учениди су дужии сами дпсековати (парати) све главније типове кичмењака и на љима научитп да посматрају и разликују спољни облик и међусобни положај органа. Анатомским разлагањем — дисековањем појединих типова — представника главних кичмењачких група — учениди ће добити темељнијег знања из Упоредне Анатомије него ли ако буду само, ма и најбрижљивије, читали ову или ону стручну књигу. Сем тога учениди се, поред редовних теоретских предавања, у нарочитим курсевима уводе у изучавање унутрашње грађе или Хистологије органа, којом се приликом упознају са разним методама хистолошке технике (стврдњавањем п конзервисањем хистолошких препарата, мацерацијом и раздвајањем анатомских елемената, бојењем, сечењем и т. д. микроскопских препарата и у опште руковањем микроскопа). Наоружани тако анатомским и хистолошким знањем бар главнијих типова кичмењака, моћићемо приступити Упоредној Анатомији, моћићемо упоређивати више са нпжим ступњевима, тражећи сродство међу њима, као и пут како су се савршенији облици од несавршенијих развили. 8. Систематика. Пре пего што пређемо на наш ужи задатак, на посебну Упоредну Анатомију Еичмењака држим да је потребно, да се забавимо мало систематиком. У организацији животиња виђамо масу органа, који могу бити заједнички за разан број других животиња. Ова се заједница огледа или у положају важнијих органа и њиховом распореду, или у специјалној грађи појединих органа, њиховом облику, занремини и броју. На тај су начин Феле спојене у родове, родови у Фамилије а ови у редове и класе. Основа за ову поделу јесте дакле сродство животиња и оно је са напретком науке добијало све више потврде. Дарвинова десцендентна наука показала је да постоји веза — сродство, међу ашвотињама. Ова веза између животиња у појединим великим групама огледа се у њиховом типу. Али не треба мислити, да су типови оштро један од другог одвојени; јер и у њима налазимо задобивених органа, који се изводе од нижих и простијих облика. А пошто ове тековине могу да се иренесу и на потомке у којих се могу да одрже наследством, у разним модиФикацијама услед прилагођења, то их налазимо и у најудаљенијих генерација. Ми с тога по Наеске1-у сматрамо под типовима повелике групе животиња — животињска стабла (рћу1а), да би тако означили, да сви облици, који у једно таково стабло долазе, имају међу собом нешто заједничко и сродно; јер су се од једног и истог заједничког праоблика и развили. цросветни гласник, 1900., 2. 48