Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

105

деви обично долазе као иредикативни атрибути, рекао сам на истој страни своје синтаксе у 1. нап. ово: „Такви су ириропни атрибути придеви, што значе телесно или душевно стање, ред или број и обично стоје један ирема другом по два придева, који су међу собом супротног значења: жив, мртав" е1с. Зар се, г. Миленовићу, жива душа каже немачки еш 1ећепсИдег 6е1з1? На 228. страни „Кола" под 2. вели г. Миленовић између осталог и ово: „Што је писац казао и то „да обично стоје један према другом по два придева, који су међу собом супротног значења", по томе би ваљало мислити . да и то иде у дефинициј у. Тако може говорити и мислити г. Миленовић с тога, што не разуме речи „обично стоје један према другом ио два придева, који су међу собом супротног значења", а то управо значи такви придеви, који стоје у корелацији и чине обично парове, као жив и мртав, сит и гладан е1х. С тога сам ја и наводио заједно такве придеве, воји су супротног значења и стоје у корелацији један према другом. Сваки, који разуме Функцнје атрибутивне онако, како треба, овако ће само разумети. Тако ме је разумео и г. Лука Зима, који је све усвојио, што сам о атрибутима рекао (види 14.-16. стр. моје синтаксе и „Бранково Коло", бр. 50., 51. и 52. за 1899. годину). На истој страни „Кола" о монп вели г. Миленовић под 3. ово: „Да покаже прнмером шта је „прирочни атрибут" наштанпао је један овако: Тко ће љута змаја преварити, тко ли њега спавиКива наћи. Место да помогне читаоцу, он га само збуњује; јер ако читалац с друге стране не дозна шта је у другоЈ реченици иредикативни додатак, заиста га по њему неће наћи". Г. Миленовић то само каже, али он не доказује, зашто читалац не може да дозна, шта је у другој реченици предикативни атрибут. Међу придеве, који долазе као нредикативни атрибути, унео сам и придеве љут и сиаваКив, те је и по себи јасно, да ће читалац ту наћи да ти придеви долазе и као иредикативни атрибути. Како сам опет на 14. страеи своје сиитаксе казао даје атрибутивии прцдев одредба именпци или личној заменици, то су у оном примеру, као и у осталим прпмерима за предикативнн атрибут, атрибути истакнути заједно са својим речима, да се внди, које речи одређују ти атрибути, да се, дакле, зна да уз именицу змаја као предикативни атрибут стоји адјектив љута, а уз персонални прономен њега опет адјектнв сааваКива. Ту се баш помаже читаоцу тако да читалац тално зна, шта је у том примеру предикативни атрнбут. Али и према оном, што сам рекао наиред за његове замерке под 1. и 2., отпада ова замерка г. Миленовића. После свега тога наставља о мени г. Миленовић под 4. овако : „Цисац каже: „момак је некадапгњп 2. падеж множнне, који је обликом једнак са данашњим 1. падежем". Ево још један пример иоред многих (које ћемо после видети) како многи хоће само да говоре не мислећи ии мало има ли смисла у ономе што кажу или не, — па само нека се говори. Па шта је ту казао г. Лукић? Је ли хтео рећи да и ту пма пет слова, да су иста која и у номинативу једнине, и да истим редом долазе једно задругим? Је ли то? Ако је то, на што је? Сме ли граматик рећи да је генетив множине (па макар био и „некадашњи") „обликом једнак" с номинативом једнине? Зна ли г. Лукић шга је облик у граматнци ? Зна, зна., — али како!" И опет г. Миленовић само говори и опет ништа не доказује. У својој синтакси на 14. стр. под 2. наи. примеру „за другу десет момак" додао сам у загради ради објашњења облика момак ово: „момак је некадашњи 2. падеж маожине, који је обликом једнак са данашњим 1. падежем". Јасно је сваком, који има здрав разум, да се у загради објашњава §еи. р1ш\ и да се тим каже да је облик момак некада био реп. р1ш\, а да је облик „ момак"