Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАЦНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

569

6. Задаци, бар у уџбенику, треба да су у сваком погледу природни; у њима не сме, вежбања ради, бити тражено оно, што је у ствари морало битн познато још пре иостављања задатка. ЕГрема томе не ваљају задаци III 38 и 39 и још многи други (IV 22, У 15, VI 26, 27 и 29, УП 31, УШ 48, X 8, 10 и 12, XIV 8—10, XVI 26, XVII 10, XX 12 и 14, XXIV 7, XXVI 4, 5, и 7). 7. Задаци у примерима из живота не смеју бити по што ио то створени за рачунско вежбање, већ морају тачно одговарати стварним односима; иначе су неприродни. Кад је мало поваца, меће се у једну кесу, а кад је новаца више, меће се и у више кеса, али је онда обнчај да се у сваку кесу метне једнак, или н различан али округао, уобичајепи, број новчаних јединица. Према томе не ваља задатак III 39 (XIV 8, XVI 26, XX 20, 24—26). 8. Од куд на једанпут оне тачке у IV 15, и на што ће оне у опште? Ако су потребне, зашто трају само до IV 17? 9. Задатак V 3 није леио изражен. Треба да гласи сачо: „Сабери све непарне бројеве од 85 до 100". 10. Који је то касапин (V 11) у Србији шго на дан пазари по 200 или чак више и од 300 дииара? 11. Треба у задацима избегавати бројеве и речи које нису потребне за решење задатака, н. ир. у VII 36 „од пола динара" (у VIII 53 „неколико комада)." 12. Место задатака као што је VIII 51 треба узимати истипске примере из живога, па макар у загради назначена била година рачунског задавања (Слично: XV 35). 13. Разрешење може доћи иосле некога задагка (VIII 54) кад иза овога има више сличних а неразрешених задагака; ипаче не разумем чему може служити разрешење. 14. Задатак X 7 вештачки је удешен а мало одговара стварности. Зашто нпр. да се од дрвета која нису родила у обе баште посеку баш 3 / 4 ? (Слично: XIV 10, XX 12 и 14, XXVI 4, 5 и 7, XXVII 1—3). 15. Где су ти срнски Станислави што имају по 876 литара млека у кући, где, пак, ти купци што купују по 197,250,218... литара млека? (X 14). 16. Нпко не рачуна колико има штампаних табака у мањем броју иримерака неке књиге, већ у свима или никако; према томе је задатак XII 21 ненриродан. 17. Неприродан је и задатак XIII 16, јер ни један механџија неће за 13 дана продаватн вино, а сваког дапа да прода управо 75 литара. 18. Задатак XIV 7 је и сувише изиештачен. Поред осталога, овде се можемо иитати, да ли се у радњи који има нпр. 7 момака плаћа свакоме једнак број динара месечно. 19. Занимљив је то дужник који има 6 поверилаца, а петорици дугује, свакоме баш ио 175 динара. (XIV 14). 20. Како ће наши сељачпћи појмити „човека" који годину дана издаје новац на књиге, а сваког месеца нотроши ио 80 динара ? (XIV 11). 21. Сасвим је излишна илустрација задатка XIV 23, којије, у осталом и скроз пеириродан: јер ако учепнк зиа рачунати, израдиће задатак и без слике, а ако то не зна, неће му ни слика много иомоћи. 22 Очевидно је неприродан и задатак XIV 24. У великим кућама су станови различити (па више спратова), те пм ни цена не може бити једнака. У осталом, који је тај богаташ у Србији који има 6 сасвим једнаких кућа?