Prosvetni glasnik

726

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се види Василије беше код Јермена особито иопуларан ради своје толеранције. Јерменски принчеви, синови Сенекерима од Васпуракана, отидоше у Цариград и узвикнуше крај Василијева гроба: „Ти си нас довео у земљу Римљана и гле, они нам прете смрћу. 0 оче наш, дај нам правде против ових наших противника!" Ово беше од грдна утиска но дара Михаила, и денунцијације престадоше 1 ). Но за мало па опет започе потрзање и узнемиривање. 1050 позва цар Еонстантин Католикоса Петра у престоницу. Овај дође са многобројном и сјајном пратњом и би примљен са поштом која одговараше његову рангу. Но њега не пустише натраг у Јерменску, него га примораше да столује у Себастеји као и сирски патријарх Мелитене. За то време организована беше у Јерменској јака ортодоксна јерархија са митрополијом у Келцене и 21 епископијом, од којих се многе настанише у јерменским манастирима. Но тешко да су ови ортодоксни пастири могли око себе прикупити многобројно стадо. Главна сврха беше да се окупирају јерменска црквена добра. Очевидно да одношаји беху слични одиошајима католичког епископата под латинским царевима и англиканских епископа у Ирској. Разуме се да је овај ноступак морао довести до запетих одношаја између Грка и Јермена. Када је за владе Константина Дуке (1059—1067) умро Католикос Тер Петрос (1062), употребио се тај моменат за енергичније делање против Јермена како би се привели Унији. Ради тога узаптише у Цариграду његова наследника Тер Хачика и више епископа 2 ), те Католикоса подвргоше жестоком мучењу 3 ). Године 1065. састаше се цар и патријарх са својим клприцима и дворјанима „у кужној и нечистој намери" да веру светога просветитеља замене својим збрканим и непотпуним веровањем 4 ). У Цариград дође више принчева и научника, а придобио се и један послушни јерменски богослов Јаков Санахнеци за израду Формуле за унију, која би депонована у црквн св. СоФије. „Али Гагик, краљ од Ани, долете као орао у Цариград." И када му на његов захтев поднеше Формулу за унију, он је раздера а несретног богослова нападе са речима: „Како си се смео усудити, да овако што учнниш, и да се упустиш у такво бенетање као свештеник." За тим се обрну ка цару са овако охолим речима: ,Гле! ја сам краљ, потомак јерменских краљева, а читава Јерменска слуша моје заповести. Ја добро познајем Стари и Нови Завет, и читава Јерменска може посведочити да ме стављају у један ред са вардапетима (богословима). И гле! ја ћу сада пред Римљанима говорити о вери јерменске народности." 5 ). И збиља, овај чудновати владалац написа дугу догматичку расправу, коју нам хроничари сачуваше,

] ) На спои. месту I, 55 стр. 97.

'') На спом. месту I, 85 стр. 165.

3 ) На спом. месту I, 89 стр. 183.

4 ) На спом. месту I, 93 стр. 191.

5 ) МаМћеоз ХЈгћас! I, 93. Стр. 195.