Prosvetni glasnik

НАУКА Н НАСТАВА

7б

својим делима. Ади се зато највише Милован прекоревао, и ако је у његово доба била реткост ваљана студија о литератури и уметности. Због тога се може много више замерити Атанацковићу, који је радио много доцније и у много повољнијим приликама за литературу и уметност. Мидовану се још приговара да нема ни научне спреме у оној мери колико се тражи од приповедача. Али се и о томе може свакојако мислитп. Пре свега, изван сваке је сумње да Милован није имао потребне спреме у срнском језику. Али би се и њему као и Доситију због тога мање приговарало да је имао више приноведачког успеха. А о недовољној нримени других наука у Миловановим романима, као што рекох, може се различно резоновати. Може се претноставити да се Милован није хтео користити резултатима потребних наука, или то није умео извести на начин данашњих приповедача. Или је томе узрок и то што Милован није био довољно образован човек? Дакле може бити више претпосгавака. А знамо да се за време романтизма нерадо гледаху научне и ФИлосоФСке истине у литератури и уметностима, па је природно да се претпостави да се и Милован држао духа свога времена — можда и сувише — те је и због тога мало научне студије уњеговим делима. И, као што видимо, за то објашњење има више претпоставака; али се ни по једној не може доћи до одређена мишљења ире него што се види како су у оно доба стајале и науке на које се морао Милован ослањати у писању својих романа. Не бранећи Милована, писца врло скромна талеита, могу одмах рећи да је у његово доба и стање наука, њему потребних, било много неразвијеније но онда кад су о Миловановим делима гшсане оне оцене што се налазе у школским књигама. На пр. у Рајићевој Историји није ретка клетва уз ноучне резоне; а знање географије српских земаља у Турској веома је личило на оно што је Мидован приказао у своме Љубомиру у Јелисеуму. ЕтнограФије и социодогије у данашњем смислу науке онда није ни било. Психологија у то доба још не беше засебна наука, а знамо од колике .је она важности за развитак белетристике прошлога века. Дакле све ово треба имати на уму кад је реч о недосгатку научне студије у Миловановим романима. (ОВРЈШГЕЕ СЕ) Г. Јовановик.

Б У К В А Р

Данас је већ сазрело педагошко питање: да сваком предавању претходи усмени рад — жива реч, помоћу очигледности, на тек, за тим. писмен или уџбеник, ради утврђивања и понављања.