Prosvetni glasnik
76
ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК
Скоро за сваки нредмет постоји и уџбеник. Па и Буквар је уџбеник тј. читанка за I разред. Да је Буквар један од најпречих уџбепика, то је цел.а истина. Али да је Буквар узрок лшпем читању, то, по мом мишљењу, није. А да није, видеће се из ниже, на много места, наведених мојих разлога. Сви Досадањи ирограми највише обраћају пажњу на читање у I. раз., строго забрањујући срицање и траже шчитавање ио слоговима, па каже (овде ћемо дитирати данашњи програм): „чита се само".... „шчитавањем, ио слоговима, а никако срицањем ио једно слово". Многе расправе, пре Јовићевог Буквара а и пос.л.е тога, писане су у свима просв. листовима, од којих ћемо, као најглавнију, споменути само „Грешке иаших Буквара", одштампану у Просв. Гласнику за месец јули пр. г. И свака, од тих, увек бацаше махну на Буквар, дсоји је у свему крив за л.оше читање, те подржаваху: да треба што ире иисати нов Буквар јер овај не ваља. У поменутој расправи (Грешке наш. Букв.) у одељку „Јед. претх. преглед" изнео је писац „Педагошке Грешке", па их је после под II, III, IV, V, VI и VII детаљније разрадио а под VIII изнео „закључак", који је и мени, као дугогодишњем наставнику I. разреда, дао повода, да и ја изнесем своје погледе на назоре поменутог писца а уз то и укратко, само неке наиомене за нови Буквар, као и грешке, које се чине, из чега ће се видети, да се ми са писцем пом. расправе из основа не слажемо. Тако: Под II. писац вели: „да наши писци Буквара још нису довољно учитељима олакшали начин методскога рада у учењу гласова 1 и памћењу слова".... „Упознавање ученика са гласовима, као елементима говора, које за време очигледне наставе према упуству Ник. Вукићевића и Мих. Јовића иретходи као олакшица за учење читања сувише је апстрактно, ако не и аисурдно". Наше је мишљење, да је иисац горе наведене мисли исказао просто из непознавања ствари. Јер учење гласова не ностизава се букваром, већ живом речју, а иамЛење слова писац Буквара је одакшао сликама у Буквару. Непобитна је истина и то: да уиознавање ученика са гласовима иретходи као олакгиица читању и иисању и да се без тога претходнога рада не може ни маћи. Последња пак алинеја II одељка доводи нас у дилему, да о писцу свашта мислимо (у овом погледу), јер је у њој казао све као што треба, а до ње писао све противу ње. Под III., писац вели: да су слике непотребне, јер под а) пише: „Некорисност Букварских Слика", што значи: у начелу је сллкама противан. Па опет је писац под б) овога одељка пристао за ажике.
1 Курзив је свуда наш.