Prosvetni glasnik

80

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

студијама о моралу, 1 ми смо тражиди један принцип идеаднога и ствариога који би скупа бпо у стању да сам себи створи закон и да се непрестано развија: најинтензивнији и најексаанзивнији живот у исти мах, према томе, најплоднији и за њега сама и за остале, најсоцијалнији и најиндивидуажнији. Тешко је спорити да је исти принцип у стању да доведе у јединство две естетике, идеадвстичку п реалистичку. Истинска уметноет, према нашем мишљењу, јесте она која. даје неиосредно осеКапе уједно и најинтензивнијег и најексианзивнијег живота, најиндивидуалнијег и најсоцијалнијег. Одатле истиче њена права дубока, завршна моралност, која није што и моралност једнога списа о моралу или једног катихизиса. Различне естетике одговарају различним склоностима наше природе, које се не могу жртвовати једна за љубав друге. Рабле је исто толико уживао у Платону као и у Епикуру, може бити још и више. Епига ироиоведникова има своју особиту врсту лепоте као и пророчанства иророка Исаије. Лукреције се даје читати исто тако добро пре као и после Имитације Исусу Христу. Дидро ништа не смета Павлу и Биргинији. Зола, који је једнога дана био опор према Ренану, неће нас никако спречити да се подједнако дивимо песнику Исуса-Ариела и песнику трагичне и сурове породице Мае. У књижевности као и у филозофији, пи реализам узет сам за себе, ни идеализам није истина. И један и други изражава по једну страну човечјег живота, која код много људских бића може постати главна, готово искључива, и која има право да више манГе искључиво задахне извесна уметничка дела. На миланској катедрали, међу једанаест хиљада кипова који покривају пространо кубе као какав народ од камена, серафими изгледају живи поред горгона које такође изгледају да живе и да се крећу: анђеди и животиње имају своје подједнако место на грађевини, у томе друштву уметничких бића које је слика наших људских друштава: пролазник од свију њих тражи само једну ствар, под сунцем које обасјава њихов угдачани мрамор као путо, — а то је да изгледају као да живе. Мојсије тражаше вајара за олтар; Бог рече: „За то треба двоје," и у светилиште Одведе Олиаба и Белизеела: Један вајаше идеал, а други стварност. 2 Типови које су извели идеадистички или реалистички писци јесу две врсте депога, у сразмери у којој живе; живот је, као што смо видеди, једини принцип и једина мера лепоте. Нижи, биљни и живо-

1 Писад мисли на своје внаменито дело: Езцише &' ипе тога1е ват оШдаМоп пг вапсИоп и студијама о моралу Епикуроиом, и о моралу модерне енглеске школе. 2 Виктор Иго: Легенда векова.