Prosvetni glasnik

-Ј-АДЊА главног просветног савета 53 с ' ргетп ученпке у дотиане догађаје, те да ндеалном дружбом с личностима тих .догађаја у осеИсишма својим доживе оно, што су у тнм тешким данима осе&але и те историске личности, а бсз тога историја је голо знањо чињенида, ■без утидаја на срце човеково. Па ииак, п поред свих ових напомена, моје је мишљење, да ни једном од ових земљоииса не би требало закраКивати иристуи у школу, јер ипак нису ни лошији од онпх књижица, које се већ уиотребљавају у нашим основним школама у настави земљописа (н. пр. од Шрепловића). Искуство пак, које би се задобило употребом ових земљописа у самој пракси, као и горње напомене, нека послуже за усавршавање њихово, како би у новом пздању .бнли подеснији и кориснпји. У Београду .2. октобра 1902. год. Др. Сгев. М. Окановпћ проФесор Више Женске Школе Краљице Драге. Према овим рсФсратима Савет је мишљења: да се „Земљопис Ера.л.сн ин с Србије и српеких земаља, за ученике IV разреда основне школе" од Димитрија Ј. Соколовића, учитеља, може употребљавати као привреЈиени уџбепик у IV разреду основнпх школа. I 1 . д-ру Манојлу В. Смиљанићу, у име хоиорара за рсФеровање о ■овоме Земљопису, одређено је иетнаест (15) динара, а г. д-ру Стевану М. Окановићу десет (10) динара. VI Црочитан је јреФерат г. д-ра Манојла В. Смиљанића о ,Земљопису »Србије. но речним сливовима, за III разред основне школе" од Мих. ■Јовића и Дим. Ј. Путниковића. 1 'еФерат ироФесора д-ра Манојла В. Смиљанића гдаси: Г.лавном Просветном Савету Дрегледао сам Земљопис за III раз. основних школа, који су ирема довом програму наиисали Мих. Јовић и Д. Путниковић учитељи грађ. школа .а који мп је Главни Просветни Савет на преглед и ре$ерисање послао. После ошптег и претходног сазнања о школи, њеној околини п мапи дали карти, ђаци се упознају са читањем појединих геограФских објеката на лартама. Тек после овога долази појам о сливу и подела Србије по рсчним сливовима. Сваки слив нма своју картиду терена, на којој су представљене планине, равнице, путеви и важнија места. 5 г несено је дакле скоро све, што •се у дотичним сливовима учи. После описа сваког слива има но један кратак преглед у виду садржаја, који за подсећање пзученог служи. Скоро у сваком •сливу находи се као уметак по један или више патриотско-историјских оде.љака из доба српске револуције, везан за знатнија историјска места и јунаке, .који се у тим местима родише плп јуначкп умреше. На крају књиге су два одељка, један, који говори о природној подели Србије реком Моравом и о обласнпм именима неколиких нокрајина у Србији, и другн, који говорп о Јправннм ц државним властима у Србији. Осим картица речнпх сливова у лсњизп се находи воликн број слика: знатнпјих историјских лпчности. мана•стпра, споменика, клисура и других геограФских објеката.